On je, na četvrtom Konsolidacionom sastanku Procjene sposobnosti upravljanja rizicima Crne Gore, koji je organizovao Direktorat za zaštitu i spašavanje, Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), istakao i poseban nedostatak tehničkih kapaciteta za traganje i spašavanje iz ruševina.
„Institucije nemaju budžete za smanjenje rizika od katastrofa i finansijska sredstva koja mogu da planiraju i shodno njima sprovode mnogobrojne aktivnosti, već to bazno realizuje kroz različite programe i projekte“, rekao je Tmušić.
On je, govoreći o aktivnostima koje realizuju, istakao da imaju spremnu radnu verziju dokumenta i završen sažetak koji će biti preveden na engleski jezik i poslat Evropskoj komisiji.
„Naša dinamika je da do 1. oktobra, kada treba da bude i završen dokument, organizujemo završni sastanak na kojem će on biti i predstavljen. Do tada je planirano da dokument bude izrađen u finalnoj verziji kako bi služio potrebama naše države i adekvatnom odlučivanju donosilaca odluka“, rekao je Tmušić.
Najavio je i da će u narednom periodu raditi i na izradi baze podataka o rizicima u Crnoj Gori.
Načelnica odjeljenja za međunarodnu saradnju u okviru Zavoda za hidrometeorologiju i seizmologiju Crne Gore, Ivana Adžić, kazala je da su u okviru Podgrupe za klimatske promjene imali jako intenzivan i kompleksan posao kako bi prikazali sve resurse, nedostatke, odnosno potrebe koje država ima u ovoj oblasti.
Prema njenim riječima, dokument koji je izrađen i koji će biti predstavljen krajem godine je veoma složen i kompleksan sa apekta mjera koje daje i predloga koji su definisani.
„Možda će biti preoštar na prvo čitanje, ali će biti dobra ulazna komponenta za sve aktivnosti koje slijede u doba klimatskih promjena i vremena koje je pred nama“, poručila je Adžić.
Tokom sastanka svih devet podgrupa je predstavilo radnu verziju dokumenta sa posebnim akcentom na utvrđene zaključke i preporuke koje treba da služe za unapređenje stanja u oblasti smanjenja rizika od prirodnih i drugih katastrofa u našoj državi.
