“Vjerujemo da je ovo veoma efikasan model podrške države našim poslodavcima koji ne podrazumijeva direktna izdvajanja i subvencije, već značajno olakšavanje pristupa neophodnim kreditnim sredstvima za crnogorsku privredu, kroz mehanizam državnih garancija. Poslovne banke bi shodno garantnoj šemi bile obavezne da obezbijede kreditne linije u iznosu od 200 miliona eura, a ovi krediti bi se odobravali mikro, malim i srednjim preduzećima po posebnim kriterijumima, uz minimalna sredstva obezbjeđenja, grejs period i ročnost do 4 godine”, objasnio je Konjević.

Kako je dodao, kriterijumi, uslovi i način dodjeljivanja kredita definisao bi se posebnim zakonom, a namjena kredita bila bi finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava.

“Smatramo da maksimalan iznos kredita ne bi trebalo da prelazi iznos od jedan milion eura po korisniku i bio bi, takođe, ograničen iznosom dijela prihoda (npr. jedne četvrtine prihoda) korisnika kredita prema finansijskim izvještajima iz 2019 godine”, naveo je Konjević.

Zakonom bi se, ističe, definisalo i ko nema pravo na ovu vrstu kredita, a svakako da to ne bi mogle da budu kompanije koje imaju neizmirene poreske obaveze, firme nad kojima se sprovodi stečajni postupak…

“Zakonom bi se definisalo pitanje sredstava obezbjeđenja, za koja smatramo da moraju da budu najjednostavnija moguća, kao i maksimalni iznos državne garancije za odredjene kredite u zavisnosti od visine i vrste kredita. Takođe, kamatne stope za ove kreditne linije ne bi trebalo da budu veće od tri odsto. Ovo su neki od bitnih elemenata dok bi se svi ostali uslovi jednog ovakvog aranžmana državnih garancija za kredite privredi definisali posebnim zakonom, kako bi cijela garantna šema bila maksimalno transparentna”, naveo je Konjević.

Podsjeća da su slične garantne šeme već usvojene u Srbiji, Sloveniji, Češkoj, Poljskoj, Njemačkoj, Španiji, Francuskoj, Velikoj Britaniji donošenjem zakona ili na drugi način shodno pravnom sistemu tih zemalja.

“Obavještavamo Vas i da je iznos garantnih sredstava u Srbiji 2 milijarde eura (5 odsto GDP), dok je u Sloveniji 2,8 milijarde eura (6 odsto GDP), Češkoj 16 odsto GDP. Poljska Vlada je propisala da će garantovati od 90 do 100 odsto  sredstava zavisno od visine iznosa kredita, Francuska ima garantovani iznos od 70-90 odsto kredita”, kazao je Konjević.

Smatra da je za Crnu Goru više nego primjeren iznos od 200 miliona eura, što čini oko 4 odsto GDP Crne Gore-dakle, radi se o procentu koji je manji od Srbije, a posebno od Slovenije.

“Ovaj način definisanja garantne šeme omogućio bi crnogorskoj privredi pristup jeftinim kreditima uz grejs period i pristojan rok otplate, što bi svakako pozitivno uticalo da se prebrodi kriza koja će tek pokazati negativne efekte tokom i nakon turističke sezone”, naglašava Konjević.

SDP smatra da Vlada u trajućoj krizi mora podržati domaći, zdravi i legalni biznis.

“Ukoliko Vlada smatra da ne treba predložiti jedan ovakav zakon, SDP će najdalje za 15 dana, a za narednu sjednicu Skupštine, predložiti zakonski tekst i zatražiti da se o njemu raspravlja”, poručio je Konjević.