Posmrtni ostaci komandanta Srpske garde Đorđa Božovića Giške sahranjeni su danas u Kučima, čime je ispunjen njegov amanet da bude sahranjen u selu njegovih predaka.

U selu Bezjovo, uz prisustvo rodbine i Giškinih prijatetlja, opelo je služio protojerej Velibor Džomić. Među prisutnima juče su u Kučima bili i biznismeni Brano Mićunović i Sava Džigi Grbović, zatim fudbalski menadžer Radojica Rajo Božović i bivši sportisti Dušan Savić i Zvezdan Terzić. 
“Bog mi je svedok da bih ja, kada bih se pitala, željela da ja sada ležim ovde, a ne moj brat. Pričao je puno puta kako mu je srce ostalo na groblju Martinika, kada se prvi put popeo ovde i video spomenik, koji je moj otac podigao 1953.godine, gde je sakupio sve ostatke svojih predaka. Đorđe je odlučio da prenese oca i da i on bude tu sahranjen”, kazala je njegova sestra Slavica Božović.
Ona se zahvalila i Branu Mićunoviću što je pomogao da se posmrtni ostaci Božovića sahrane u Kučima i tako ispuni njegov amanet.

Đorđe Božović Giška slovio je za nekrunisanog viteza ulice. 

Po dolasku na Voždovac Giška se upoznao sa Branislavom Matićem Belim, s kojim postaje nerazdvojan. Kako su više puta isticali nejgovi prijatelji volio je sport, boksovao je u Radničkom. Obožavao je i tenis, odatle potiče prijateljstvo sa Bobom Živojinovićem.

Giška je po povratku iz inostranstva ušao u politiku. On i Beli su kao rodoljubi ušli u SPO, a početkom rata i oformili “Srpsku gardu”, čiji je glavni finansijer bio Branislav Matić. Sva događanja u zemljiu, naročito u demonstracijama 9. marta 1991. i uloga Giške i Belog u svemu tome probudili su gnijev tadašnjeg režima Slobodana Miloševića. 

Nekoliko mjeseci nakon pomenutih demonstracija Beli je ubijen na kućnom pragu. Ubice su na njega ispalile oko 30 metaka iz neposredne blizine. Ubistvu Branislava Matića prethodila je neuspjela otmica Giške 2. avgusta 1991. u hotelu “Slavija”. Ubrzo nakon toga, rijšio je da ode na ratište, jer, kako je sam govorio: “Neću da me ubiju ovde, pisaće novine da su ubili kriminalcva, idem da poginem u borbi za svoj narod”.

Poginuo je u mestu Gospić, u kome je garda bila smještena, pod nerazjašnjenim okolnostima. Njegova majka Milena nikada se nije pomirila sa činjenicom da je poginuo, tvrdeći da je namjerno ubijen i to od svojih.

“Otišao je da spasava narod Like u Gospiću, a ubila ga je izdajnička ruka Mladića i Miloševića. Ubijen je s leđa”, govorila je Giškina majka Milena.