Svjedok saradnik u slučaju pokušaja terorizma 16. oktobra prošle godine, Aleksandar Saša Sinđelić danas je u Višem sudu u Podgorici odgovarao na putanja Specijalnod državnog tužilaštva. On je objašnjavao šta mu je organizator, Eduard Širokov, tražio da kupi od specijalne opreme, kakvi su telefoni korišćeni, šta je bio plan u slučaju pobjede odnosno poraza Demokratskog fronta na izborima…

Sinđelić je, na suđenju u četvrtak, ispričao da mu je Eduard Šišmakov kazao da u Crnoj Gori treba rušiti vlast i uhapsiti Mila Đukanovića, a da Demokratskom frontu (DF) treba oružana pomoć. On je rekao da je cijela operacija o kojoj je govorio propala zbog izdaje ljudi iz DF-a i da u Crnoj Gori niko nikad nije imao bolje uslove da izvrši prevrat.

09:00

Pitanja postavlja tužilac Saša Čađenović.

Šta mu je Edi na sastanku u Moskvi 26.  ili 27. septembra rekao da je plan u slučaju pobjede i poraza DF-a?

Bez obzira na varijante, specijalni tim biće u Podgorici. Ako DF pobijedi, uvešće se vanredno stanje i uslijediće hapšenja ljudi iz politike, sudstva… Rečeno je da je to kriminalni režim, i da će oni napraviti sistem koji može da funkcioniše.

Da li je od Edija dobio spisak stvari koje treba nabaviti?

On mi je objašnjavao šta treba kupiti, nijesam imao spisak.

Šta je Edi tražio da se nabavi?

Radi se o kombinezonima za specijalnu policiju na kojima bi se kasnije stavile oznake… Tražio je da se šiju, a ja sam mu rekao ad 15 dana nije dovoljno vrijeme da bi se sve te uniforme sašile. Nijesam znao kako izgleda uniforma običnog crnogorskog policajca jer u Crnoj Gori nijesam bio od 2001. godine. To je trebalo da oblače ljudi do momenta kad bi policija prešla na njihovu stranu. Zatim, tražio je zaštitne naočare otporne na pucanj, fantomke, specijalne gas maske kroz koje može da se govori. Tražio je da im se obezbijedi voda iz specijalnih ranaca da bi mogli da piju vodu jer su pretpostavili da bi voda mogla da bude isključena… Tražio je opasače, futrole, rukavice, bokseve, palice metalne, praćke sa čeličnim kuglicama… To je trebalo da bude namijenjeno demonstrantima. Sve što je rekao, ja sam kupio… Tražio je i čuturice i pakovanja za benzin koja se nose na leđima… Kupio sam i prsluke. Tražio je pancire koje nijesam uspio da nabavim, ali mi je on rekao da ih je obezbijedio pancire preko ljudi iz Crne Gore. Kupio sam i opasače na koje može da se kači oprema, hekleri… Sva oprema, izuzev one za demonstrante, je specijalna oprema iz evropskih magacina koja može legalno da se kupi… Ovo je bila oprema britanskih specijalnih jedinica da bi izgledali kao crnogorski SAJ (Specijalna antiteroristička jedinica)… Što se tiće opreme za specijalni tim trebalo je da ih bude tačno 50. A, što se tiče bodljikave žice, suzavce i boksove, govorio je da toga bude što više, nije konkretizovao broj. Što se lisica tiče, one su za specijalce bile, nijesu obične, takve su da ne mogu da se obrnu ruke. Mislim da ključevi običnih lisica ne bi mogle da ih otključaju.

Čemu je trebalo da služe strane lisice?

To je za hapšenje zvaničnika i odnosilo se na prva hapšenja. 

Da li je Edi objasnio čemu bi poslužila bodljikava žica?

Za blokiranje u Skupštini i eventualno nekim policijskim stanicama, kako neko ne bi mogao tek tako da uđe.

Da li su nabavljane motorole?

Sredstva za komunikaciju sa specijalnom grupom su bila obezbijeđena. To je imao specijalni tim, a ove motorole su bile namijenjene o čemu sam kasnije razgovarao sa Dikićem, kako bi imali komunikaciju sa običnim ljudima iz Sbrije koji su trebalida ih podrže ukoliko bi došlo do prekida telefonom. Te motorole nijesu bile namijenjene za komunikaciju sa specijalnim ljudima koji su bili spremni za terorizam jer bi one mogle da se prisluškuju jer može svako da ih kupi.

Da li se na sastanku u Moskvi pominjao NATO?

Jedan od osnovnih razloga za operaciju je ulazak u NATO. Zato sam i ja pristao. Edi je rekao da ako uzmu Crnu Goru, uzeće i Srbiju, a bombardovali su nas.

Da li je Sinđelić imao slobodu kretanja 26. ili 27. septembra u Moskvi?

Nijesam imao slobodu kretanja tada. Nijesam osjećao da ne mogu nigdje da odem.

Da li su ga na poligrafu pitali još nešto osim osnovnih pitanja?

Bilo što da nijesam stopostotno prošao, nikad me ne bi angažovali. Prvenstveno su provjerili imam li kontakte sa policijom, vojskom, da li bih ih izdao, da li sam nekome dužan, da li bih njima ukrao novca, da li sam agent, špijun… Svašta… Sva ta pitanja su bila u smislu da li sam slobodan čovjek, da li sam svojom voljom došao tu i da li im prijeti opasnost od mene.

Da li zna kad je Edi došao u Beograd?

Prošlo je nekoliko dana od mog povratka iz Moskve, ali nije mi poznat ni način njegovog dolaska… Dan mog susreta s njim može da se utvrdi po mom prvom pozivu Velimiroviću.

Šta je bilo sa telefonom koji je dobio od Edija?

Vratio sam mali telefon kad smo se posljednji put vidjeli na Kalemegdanu, jer se akcija obustavlja, a specijalni telefon je ostao kod mene jer preko njega možemo slobodno da komuniciramo preko aplikacije. Mi smo se čuli preko specijalnih telefona prije ulaska na Kalemegdan. Da je ikako bio ugrožena komunikacija preko tih telefona, ne bismo ih koristili jer je u Crnoj Gori već došlo do hapšenja i jedan takav telefon je oduzet.

Kako su komunicirali od početka poznanstva?

Od momenta poznavanja komunicirali smo preko mobilnih telefona, preko Vajbera i Skajpa jer smo prilikom prvog susreta razmijenili brojeve. U tim komunikacijama nije pominjan bilo kakav kriminal. Kad sam htio da ga memorišem, ja sam htio da napišem “Edi”, a on mi je rekao da me upiše kao “Taksi za hotel”. To je bilo 2014. godine. On mi se nije predstavio punim imenom i prezimenom. Svi su ga zvali Edi. Mislim da mi je rekao da mu je puno ime Eduard ili Edgar. Na Skajpu se zvao Edward Wariat.

Da li je zadržao novac?

Kad sam se predao, ja sam predao i svoj i novac koji mi je Edi dao. Nijesam sve potrošio. Predao sam ukupno 125 i po hiljada. Kad smo bili na Kalemegdanu kad smo se posljednji put sreli na Kalemegdanu, kod mene je bilo 50.000 eura i on mi je dodao još toliko. Pitao me je zašto sebi nijesam kupio dobar automobil, a ja sam rekao da neću jer je novac namijenjen za neke druge stvari.

Kako fizički izgledaju specijalni telefoni?

Telefoni su bili isti, Lenovo na tač skrin. Iza su imali naljepnice sa brojevima. On mi je pokazao njegov telefon, telefon koji je dao koji ja treba da koristim i telefon koji sam dao Paji. Kada sam predao moj telefon, na njemu je stajala oznaka broj devet i ispod je bio neki dugačak broj sa četvorkama. Broj devet je veći i iznad je ovog dugačkog broja koji je sitniji.

Da li mu je iko pominjao izvjesnog Nikolu?

To ime mi je pomenuo gospodin Dikić, ali ja tog Nikolu ne poznajem. Ima broj koji je dat na Fejsbuku, i napisano je da je to NIkolin broj, i da Paja pozove Nikolu. 

Jesu li Dikić i on razmjenili još nekakve osim pisanih poruka? 

Desilo se da mi je preko Fejsbuka poslao slike. Ja mu nijesam govorio da mi šalje to. A, on mi je poslao slike institucija i novina. Ne znam je li to bio petak ili subota.

Je li uvijek bio sam kad je mislio da ga neko prati po Srbiji?

Kad sam primijetio da me prate, jednog dana sam zvao Jovanovića i on je bio sa mnom u vozilu, mada mu nijesam objašnjavao zašto sam ga zvao. U večernjim časovima tog dana, a vraćali smo se avalskim putem, u mjestu Rača namjerno sam skrenuo desno jer put vodi slijepo da bih vidio da li će jedan džip krenuti za nama jer nas je pratio kroz Beograd. Naglo sam zakočio, kao i taj džip. Vidio sam kroz spušteni prozor suvozača neku osobu sa plavom kosicom i naočarima… Gornji dio mi je ličio kao da je čak možda i onaj čovjek koji je ranije bio sa Edijem. Otklonio sam sumnju kad sam kasnije razmislio. Ja ni tada ni sada ne sumnjam u njih. 

Da li poznaje Počuču?

Da. Sreli smo se jednom u Moskvi 2015. godine, ali smo godinama prijatelji na Fejsbuku. To je jedan pošten čovjek, Srbin, i govorio mi je kad god dođem u Moskvu da mu se javim.

Ko je bio na susretu sa Počučom?

Bio je neki Vlada Stanić i Ventislav koji m je nudio posao 2014. godine a koji sam odbio. Bio je i još neki čovjek iz organizacije Svetosavsko jedinstvo.

Da li poznaje Miletu Jelića?

Da. Mislim da smo se prvo znali preko Fejsbuka, pa smo se godinama gledali na Ravnoj gori. Radi se o ljudini, o ispravnom čovjeku.

Da li poznaje Miliku Čeka Dačevića?

Da. Upoznali smo se na proslavi neke srpske Nove godine na Zelenom vencu u kafani gdje dolaze Srbi, četnici. Predstavio se kao vojvoda. Ljudi su pričali da je bio po ratištima… Bio je besposlen i čekao da mu neko plati piće. 

Da li Počuča, Jelić i Dačević imaju veze sa planovima za 16. oktobar 2016. godine?

Oni zaista nemaju nikakve veze.

10:00

Sudija opomenula advokata Miroja Jovanovića jer govori, a ne to nema pravo. Nakon toga, Jovanović traži da sudsko vijeće odluči o njegovom prigovoru. Jovanović je kazao da je tužilac Čađenović tek nakon tri pitanja vezana za tri osobe, pita Sinđelića da li te osobe imaju veze sa dešavanjima koje je opisao. Jovanović je tražio da mu se omogući prigovor na to pitanje.

10:16

Prigovor odbijen. 

Knežević se požalio jer nije mogao da uđe u toalet zbog Katnića.

Čađenović nastavlja da ispituje Sinđelića.

O čemu je Nemanja Ristić govorio?

Pominjao je sukobe, pucnjavu, specijalce u Crnoj Gori i mogućnost ubistva Mila Đukanoviću. Ja njemu nisam baš ni vjerovao, pominjao je agente, kaže puna Crna Gora agenata… Nije mi bilo jasno odakle njemu ta saznanja…. Govorio je da je u kontaktu sa Crnom Gorom i da je tim Zavetnika već tu i još neke organizacije. 

Naveo je da mu je Ristić kazao i da to što on radi je bespotrebno.

Da li je bolestan?

Nemam zdravstvenih problema. Jedino bi trebalo da operišem vilicu, ali sam to odložio da bih mogao da svjedočim.

Da li koristi ljekove?

Ako imate sumnje, Srbija može da vam dostavi moj zdravstveni karton od rođenja.

Da li koristi anrkotike?

Nikad u životu nijesam koristio narkotike.

Tužilac je pitao sud da li može da pokaže Sinđeliću fotografije sa sajta Sky news koje su, kako kaže, bitne za proces. Čađenović je objasnio da se radi o fotografijama nekih osoba za koj se navodi da su na određenoj poziciji snimljene.

”Imajući u vidu svjedočenje svjedoka saradnika smatram da bi se izjašnjenjem na te fotografije mogao dodatno izjasniti na okolnosti čitavog slučaja i istovremeno bi se prema ocjeni tužilaštva utvrdile i određene činjenice”, objasnio je Čađanović.

10:45

Sud daje pauzu.

11:15

Suđenje se nastavlja poslije u 12:30, do kada treba da se kopiraju CD-ovi sa fotografijama koje treba da dobiju advokati odbrane.

12:40

Sud će naknadno odlučiti da li će se i na koji način u ovom procesu koristiti fotografije koje možete pogledati u OVOM TEKSTU.

Suđenje se nastavlja u ponedjeljak kada će odbrana dobiti priliku da ispituje Sinđelića.