“Super smo, dotjerujemo se dok se zabavljamo, a posle toga – aj zdravo. On više ne obraća pažnju na sebe, ona se ugojila, raščupana, on pustio stomak, smrde mu noge, podriguje – do mnogo gorih stvari“, upozorio je iguman kako strast u braku lako može da splasne, dok se među vjernicima čuo prigušen smijeh.

On je napomenuo i da mu se žene žale da ih muževi varaju.

„Ja onda kažem – dotjeraj se malo, sestro, budi mu privlačna“, kazao je iguman, nakog čega se nasmijao i on i svi prisutni.

Inače, iguman Arsenije ima vrlo živopisnu biografiju.

Danas je iguman manastira u narodu poznatog kao Ribnica u selu Paštriću kod Mionice i pravoslavni besjednik i publicista. Autor je i knjige „Bog i rokenrol“.

Diplomirao je na Stomatološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, 1987. godine. Tokom studija bavio se muzikom i družio sa najpopularnijim beogradskim i jugoslovenskim rok muzičarima toga doba, poput Milana Mladenovića, Bojana Pečara i Margite Stefanović, članova grupe EKV.

Arsenije otvoreno govori o uticaju droge, naročito heroina, na tadašnji svijet mladih i kako je većina njegovih prijatelja zbog toga izgubila živote.

Naime, mnogi njegovi prijatelji iz mladosti su krenuli stranputicom, završili u kriminalu, narkomaniji, neki počinili i suicid. Ni sam, prema sopstvenom priznanju, nije bio daleko od ponora. Onda je upoznao jednog mladića i kroz razgovor i druženje sa njim otkrio pravoslavlje, piše Danas.

„Tada se u mom životu sve promijenilo. U svojoj 31. godini sam obukao mantiju. Monah sam 30 godina i nikada se nisam pokajao. Naprotiv, radujem se svakom novom danu, volim ljude i volim Boga.“

Svetu Goru je prvi put posetio 1993. godine i iste godine počinje da živi kao iskušenik u manastiru Visoki Dečani.

Zamonašen je 1994. godine i tom prilikom je dobio monaško ime Arsenije.

Od 2005. do 2011. godine, živio je u isposnici manastira Crna Reka. Objavio je knjigu „Bog i rokenrol“ 2006. godine, u kojoj, između ostalog, opisuje svoj mladalački život, vrijeme u Njujorku, svijet droge i smrt svojih najbližih prijatelja.

Živio je u manastiru Podmaine kod Budve od aprila do oktobra 2011. godine, kada je postao pripadnik bratstva manastira Ostrog.

Iguman manastira Ribnica u Paštriću je postao 17. decembra 2017. godine, a njegovim dolaskom je ovo ponovo postao muški manastir.

Bavi se slikarstvom, vajarstvom i ikonopisom.