Crnogorska ekonomija nastavila je da raste i na početku 2026. godine, ali struktura rasta pokazuje da se privredna aktivnost i dalje u velikoj mjeri oslanja na domaću potrošnju, dok je spoljnotrgovinski bilans ostao jedna od najslabijih tačaka.
Prema podacima Uprave za statistiku, BDP Crne Gore u prvom kvartalu ove godine iznosio je 1,65 milijardi eura, dok je u istom periodu prošle godine bio 1,56 milijardi eura, što znači da je u odnosu na prošlu godinu porastao za 90 miliona. U stalnim cijenama, odnosno kada se isključi uticaj inflacije, BDP je iznosio 1,60 milijardi eura, prenosi Dan.
Podaci po potrošnoj metodi pokazuju da je finalna potrošnja u prvom kvartalu dostigla 1,88 milijardi eura, u odnosu na 1,76 milijardi eura iz istog perioda prošle godine. To predstavlja rast od oko 7,2 odsto.
Najveći dio finalne potrošnje odnosi se na ličnu potrošnju domaćinstava, koja je sa 1,42 milijarde porasla na 1,52 milijarde eura. Drugim riječima, građani su u prvom kvartalu ove godine potrošili oko 108 miliona eura više nego u istom periodu 2025. godine, prenio je “Bankar”.
Struktura BDP-a pokazuje da je lična potrošnja domaćinstava u prvom kvartalu činila čak 92,2 odsto BDP-a u tekućim cijenama, što potvrđuje da domaća tražnja ostaje dominantan pokretač crnogorske ekonomije.
Bruto investicije u prvom kvartalu iznosile su 461 milion eura, što je oko 20 miliona više nego u istom periodu prošle godine. Posebno je značajan rast bruto investicija u osnovna sredstva, koje su sa 364,7 miliona porasle na 398 miliona eura. To znači da su ulaganja u osnovna sredstva povećana za oko 9,2 odsto, što je pozitivan signal za ekonomsku aktivnost, posebno imajući u vidu značaj investicija za građevinarstvo, infrastrukturu, opremu i dugoročnu produktivnost.
Najdinamičniji rast kod industrije i nekretnina
Kada se posmatraju stalne cijene, odnosno realni pokazatelji, vidi se da su najdinamičniji rast imale industrijske djelatnosti, poslovanje nekretninama, umjetničke, zabavne i rekreativne djelatnosti, građevinarstvo i sektor trgovine, saobraćaja, skladištenja, smještaja i ishrane.
Industrijske djelatnosti realno su porasle za oko 9,8 odsto, poslovanje nekretninama za oko 8,5 odsto, dok je građevinarstvo zabilježilo rast od oko 6,5 odsto.
Sektor trgovine, saobraćaja, skladištenja, smještaja i ishrane realno je porastao za oko 5,3 odsto, što je posebno važno imajući u vidu da ovaj sektor objedinjuje djelatnosti koje su snažno povezane sa potrošnjom, turizmom i prometom.
S druge strane, informisanje i komunikacije imali su gotovo stagnaciju u realnom izrazu, dok su poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo zabilježili veoma skroman rast.
Ipak, ukupne bruto investicije rasle su sporije, za oko 4,5 odsto, jer su promjene u zalihama bile niže nego godinu ranije.
Najslabiji dio kvartalne slike odnosi se na saldo izvoza i uvoza robe i usluga. Izvoz robe i usluga u prvom kvartalu iznosio je 455 miliona eura, dok je u istom periodu prošle godine bio 527 miliona eura. To je pad od oko 13,7 odsto.
Uvoz je, istovremeno, blago smanjen, sa 1,16 milijardi na 1,15 milijardi eura. Međutim, pad uvoza nije bio dovoljan da ublaži snažan pad izvoza, pa je negativan saldo robe i usluga sa 634 miliona povećan na 690 miliona eura. To znači da je spoljnotrgovinski deficit u prvom kvartalu produbljen za oko 56 miliona eura.
U strukturi BDP-a, izvoz robe i usluga pao je sa 33,7 odsto BDP-a u prvom kvartalu 2025. na 27,5 odsto u prvom kvartalu ove godine, dok je uvoz i dalje iznosio visokih 69,3 odsto BDP-a.
Preporučeno
Video