Dok se šapatom pjevalo od 30. avgusta “spremte se, spremte, četnici”, Dritan i ina neznavena bulumenta, na glas je pjevušila “spremte se, spremte, kokice, silna ce borba da bude”.
11.08.
Naljutiše mi se neki. Kako to da sam preskočio DPS u posljednjoj kolumni, ne našavši mu mjesto u političkoj arhitekturi Crne Gore.
Zaboravili su jedno.
Punih šest godina u kolumnama koje su u Dan-u izlazile samo sam njih “ribao”. Baš. Skoro da mi se osim Đukanovića i Sveta, iz te partije niko javljao nije. Posebno direktori uprava.
Treba li iznova da kažem, kako je ta partija jurila “četnike” i poslije 2006. godine. Kada je sve imala. Pa to malo bilo. A generacije koje su tada imale 5, 7, 10 godina, 2020. bile punoljetne.
Nijesu prigrljeni bili. Nego u paketu sa “izdajnicima”.
Tito je poslije 1945. jurio neke do 1953. godine. Ovi patisali nijesu.
Ali, majstori.
Što se uradilo od 2020. godine? To sam objasnio na način koji je neke zabolio.
Evo, da približim.
Samo sekundu. Sjetih se i ovoga. Finale jurnjave bilo je hapšenje Amfilohija i privođenje majke Milana Kneževića.
Ko se toga sjetio, za Nobel Prizes.
Da se vratim.
U onoj kolumni nijesam rekao sve. Dok se šapatom pjevalo od 30. avgusta “spremte se, spremte, četnici”, Dritan i ona neznavena bulumenta, na glas je pjevušila “spremte se, spremte, kokice, silna ce borba da bude”.
Protiv Bemaxa.
Ta šibicarska poštapalica, evo vidimo prešla je na Demokrate, čiji jedan poslanik poziva da ih se ponovo dohvatimo.
Koprivica je od Bemaxa naplatio 8 miliona lira ili dinara, ne sjećam se, dobio je javnu čestitku zbog toga pred izbore u Nikšiću, Dritan je uradio spotić po slijetanju mog bivšeg kuma D.K. iz Londona, poručujući da uzmemo kokice jer počinje super finale. Od toga je D.K. vidio samo ko je D.A.
I vojvoda Đurišić je mogao mirno da se vrati.
Jer su svi bili u iščekivanju rezultata kokica. Što je bila lozinka (moš’ mislit tih mozgova) za hapšenja.
A moš’ još misliti da, recimo, u turskom parlamentu neko kaže građanima “uzmite baklave”. I milioni Turaka iščekuju hapšenja. Ili u bavarskom parlamentu “uzmite kobasice i pivo” i niko od straha ne spava, ni kod Turaka ni kod Bavaraca, a tek Crnogoraca.
I tako smo dobili politički obrazac ponašanja gdje se dodvoravanjem biračima danonoćno, četiri godine, 24 sata dnevno, političari samo bave pokušajem urušavanja giganta.
Naišli su na preveliko, u temeljima ozbiljno.
Ne mogu vrane oboriti velike mačke.
I u toj zbrci banu Đurišić.
Kome bi na um palo da misli na što drugo. Ko je o četnicima razmišljao dok su se Tigar i tigrići u otvorenom, tupavom safariju lovili po vas bijeli dan.
Od jutra do mraka.
Od Adžića do Bogdanovića.
Prećutna podjela u prioritetima obnašanja politike i njeni utvrđeni narativi očigledni su i tu se PES, URA i Demokrate ne mogu vaditi na rovokopače, ostale bagere i kamenolome, sve su znali, ćutali i prikrivali reviziju borbe protiv Hitlera kamuflirajući to prethodno rečenim.
Da su makar Bemax u tome samo počešali po leđima ili malo niže, pa mu tako štetu napravili, prosto bilo.
Ništa. Nula.
I da narod nije čekao rezultate najavljenih spektakala putem kokica, prikovan uz TV, možda bi gledao u pravcu šume. Odakle su neki banuli.
Je li sad jasnije?
P.S. Glasačima ne treba davati novac. Samo ih treba naučiti da usvoje načelo – kako je lijepo svakoj vlasti leđa vidjeti.
Ma kojoj. Ma čijoj.
Stavovi izraženi u ovoj kolumni ne odražavaju nužno uređivačku politiku portala Standard.
Preporučeno
Video