Video
„Trenutno ne postoje inicijative Evropske unije koje uključuju Crnu Goru u model „povratnih centara” („return hubs”) ili sličnih centara za prihvat i povratak migranata“, naveli su iz Delegacije EU.
Iz Brisela pojašnjavaju da novi evropski okvir ostavlja mogućnost državama članicama da sa trećim državama dogovaraju ovakve modele, ali da takvi aranžmani nisu dio obaveza zemalja kandidata.
„Privremeni sporazum postignut u junu 2026. godine o novoj Uredbi EU o vraćanju omogućava državama članicama da, pod strogo propisanim uslovima, zaključuju sporazume sa trećim državama radi uspostavljanja povratnih centara. Međutim, u ovom trenutku ne postoji nijedan takav sporazum niti se vode zvanični pregovori između Crne Gore i bilo koje države članice Evropske unije“, kazali su.
Kako navode, prioritet Podgorice u procesu pristupanja ostaje usklađivanje sa evropskim pravilima u oblasti migracija, azila i upravljanja granicama.
„Trenutni prioritet Crne Gore ostaje ispunjavanje završnih mjerila u okviru Poglavlja 24 i postizanje pune usklađenosti sa pravnom tekovinom Evropske unije, uključujući jačanje upravljanja granicama, sistema azila, postupaka vraćanja i vizne politike“, saopšteno je.
Iz Delegacije EU podsjećaju i da su crnogorske vlasti ranije jasno saopštile stav prema eventualnim aranžmanima koji bi podrazumijevali prihvat migranata za potrebe EU ili njenih država članica.
„Evropska komisija je upoznata da su crnogorske vlasti dosljedno i jasno isticale da ne žele da učestvuju u aranžmanima koji podrazumijevaju prihvat ili vraćanje migranata u ime Evropske unije ili njenih država članica“, naveli su.
Iz EU naglašavaju da takav model nije uslov za napredak Crne Gore ka članstvu.
„Potencijalno učešće Crne Gore u takvom modelu nije dio njenih obaveza u okviru procesa pristupanja Evropskoj uniji“, kazali su iz Delegacije.
Eventualno uključivanje bilo bi moguće samo ukoliko bi Crna Gora na to dobrovoljno pristala kroz poseban dogovor.
„Učešće u uspostavljanju povratnih centara bilo bi moguće isključivo na osnovu dobrovoljnog bilateralnog sporazuma između Crne Gore i jedne ili više država članica Evropske unije (na primjer, po uzoru na albansko-italijanski model. Obaveze Crne Gore u procesu pristupanja ograničene su na usklađivanje sa pravnom tekovinom Evropske unije i ne podrazumijevaju obavezu uspostavljanja povratnih centara na njenoj teritoriji u ime Evropske unije ili država članica“, zaključuju iz Delegacije EU.
KAKO JE POČELA PRIČA
Pitanje mogućeg uključivanja Crne Gore u ovakav model otvoreno je nakon pisanja italijanskih medija da se Podgorica nalazi na preliminarnoj listi država u kojima bi mogli biti uspostavljeni novi centri za prihvat i repatrijaciju migranata.
Italijanski mediji navodili su da se plan vlade premijerke Đorđe Meloni zasniva na proširenju modela koji je Italija dogovorila sa Albanijom, a prema kojem bi se postupci prema migrantima obrađivali van teritorije EU.
Pored Crne Gore, u tim navodima pominjane su i pojedine afričke države, kao i Uzbekistan i Jermenija.
Ideja se vezuje za koncept tzv. „return hubs” – centara u trećim zemljama u kojima bi se obrađivali slučajevi osoba kojima je odbijen zahtjev za azil i organizovao njihov povratak u zemlje porijekla.
Komesar EU za unutrašnje poslove i migracije Magnus Bruner ranije je potvrdio da se na evropskom nivou razgovara o takvim centrima, ali je naglasio da je riječ o inicijativama država članica koje žele da ih uspostave.
„Centri za povratak su bili pomenuti od strane pojedinih država članica, naročito onih koje pripremaju uspostavljanje takvih centara za povratak ili vode pregovore sa trećim zemljama o njihovom uspostavljanju”, kazao je Bruner.
On je istakao i da je italijansko-albanski model poseban projekat Italije.
„To je poseban italijanski projekat”, rekao je Bruner, dodajući da više država članica razgovara sa trećim zemljama, ali da je riječ o njihovim inicijativama.
Ekspert za imigraciono pravo Bojan Bugarin ocijenio je ranije za Pobjedu da eventualno uspostavljanje centra u Crnoj Gori za sada predstavlja inicijativu pojedinačne države, a ne obavezu koju nameće Evropska unija.
„Niti je to neka evropska regulativa, niti neko evropsko pravilo. To je apsolutno na dobrovoljnoj osnovi i ne može imati neke ozbiljne reperkusije po Crnu Goru”, kazao je Bugarin.
SPAJIĆ: AKO INICIJATIVA BUDE NA STOLU, ODGOVOR ĆE BITI NEGATIVAN
Premijer Milojko Spajić reagovao je nakon navoda iz italijanskih medija i saopštio da Crna Gora nije pregovarala o uspostavljanju takvih centara.
„Povodom medijskih navoda o navodnoj preliminarnoj listi zemalja u kojima bi Evropska unija mogla da uspostavi centre za prihvat i repatrijaciju iregularnih migranata iz zemalja EU, želim jasno da saopštim da Crna Gora nije vodila pregovore o uspostavljanju takvih centara na svojoj teritoriji, kao i da Vlada nije dobila zvaničnu inicijativu za njihovo otvaranje – a kad bude ta inicijativa na stolu – naš odgovor će biti negativan”, poručio je Spajić.
On je naveo da Crna Gora ostaje pouzdan partner Evropske unije u zaštiti zajedničkih granica i upravljanju migracionim tokovima.
„Međutim, svaka odluka koja se tiče naše države biće donijeta odgovorno, transparentno i isključivo u skladu sa interesima građana Crne Gore”, zaključio je premijer.
PREDSTOJI RASPRAVA O MIGRACIONOJ POLITICI
Politički analitičar Danilo Kalezić kazao je ranije za Standard da Crnu Goru očekuje ozbiljna rasprava o migracionoj politici u kontekstu budućeg članstva u Evropskoj uniji.
On je ocijenio da evropska perspektiva države zahtijeva ozbiljan pristup migracionim izazovima.
„Crna Gora će morati da definiše svoju migracionu politiku u skladu sa evropskim pravilima i zato je važno da se ovoj temi pristupi odgovorno, bez populizma i bez širenja straha, ali i bez potcjenjivanja izazova koji nas očekuju”, naveo je Kalezić.
Prema njegovim riječima, važno je nastaviti jačanje kapaciteta države za upravljanje migracionim tokovima.
Preporučeno
