Poglavlja 23 i 24 predstavljaju izazov, jer je ostalo malo vremena za ispunjavanje završnih mjerila, ali Crnu Goru nakon toga čeka mnogo više posla, upozorio je Miler u emisiji ‘Diplomatska priča’ Gradske TV.

Istakao je i da će Austrija nastaviti da podržava Crnu Goru na njenom evropskom putu.

Neophodno je da skupštinski Odbor za sveobuhvatnu izbornu reformu zaštiti funkcionalnost sistema jer nije dobro da ga ugroze izbori u maloj opštini kakva je Šavnik, smatra ambasador Austrije u Crnoj Gori.

“Mislim da je to otvoreno pitanje koje treba rješavati. Biće velika šteta ako na to budu uticali problemi u izborima u jednoj maloj zajednici. Razgovarao sam sa odgovornim ljudima u Savjetu Evrope i to zaista jeste komplikovan problem. Ima mnogo stvari koje treba uzeti u obzir, počev od registara, biračkih spiskova”, kazao je Miler.

Povezani članci

Politika

Šta je IBAR i zbog čega je važan za Crnu Goru?

Politika

Miler: Vlada i Parlament brzo da odluče o važnim imenovanjima u pravosuđu i pozabave se implementacijom privremenih mjerila za poglavlja 23 i 24

Politika

Vogel: Vektori srpskog uticaja u Crnoj Gori su snažniji nego u Republici Srpskoj

Neophodno je zadržati fokus na glavnom cilju – članstvu u Evropskoj uniji, a trenutno je glavni izazov zatvoriti poglavlja 23 i 24 jer su rokovi kratki ali se stvari ubrzavaju, ističe Miler.

Ipak, napominje i da postoje poglavlja koja zahtijevaju mnogo više pažnje od 23 i 24, a to su životna sredina i poljoprivreda.

“To su poglavlja koja su mnogo komplikovanija nego poglavlja koja se odnose na vladavinu prava. Mnogo su detaljnija i više ima aspekata tehničke prirode i mislim da će tu možda biti više poteškoća u smislu da neće svuda biti dostupna ekspertiza i stručno znanje”, istakao je Miler.

U procesu pregovaranja Crne Gore sa Evropskom unijom, Austrija će nastaviti da pruža snažnu podršku, kaže austrijski ambasador.

“Nijesmo mi baš najbrža država članica, ali mislim da imamo dobar rezultat ostvaren u pokušaju da pomognemo Crnoj Gori koliko možemo i to se dešava kroz obuke, stipendije, radionice i stručnjake koji dolaze i pružaju pomoć”, kazao je on.

U borbi protiv dezinformacija i lažnih vijesti, medijska pismenost je od izuzetne važnosti i sa njom treba krenuti od najranijih dana, kako bi djeca naučila da kritički promišljaju o sadržaju koji gledaju na ekranima, zaključio je Miler.