Istraživači sa Univerziteta u Oksfordu i Londonske škole higijene i tropske medicine pregledali su evidenciju pacijenata britanske Nacionalne zdravstvene službe kako bi uočili najveće faktore rizika.

Studija je, kako piše Dejli mej, proučila medicinsku dokumentaciju 17,2 miliona ljudi i gotovo 11.000 smrtnih slučajeva koronavirusa u Engleskoj.

Ona nije proizvela revolucionarne rezultate, ali je koristila veliki broj podataka da potvrdi sumnje pokrenute u malim studijama o tome ko je najviše u riziku od koronavirusa.

Otkriveno je da 48 odsto veću vjerovatnoću da umru od korone imaju Afroamerikanci od bijelaca, dok pripadnici indijske, pakistanske ili bangladeške nacionalnosti imaju oko 44 odsto veći rizik od smrti.

Muškarci imaju 59 odsto veću verovatnoću da će umrijeti ako se zaraze nego žene.

Dijabetes takođe povećava rizik između 31 i 95 procenata, u zavisnosti od toga koliko je nečije stanje teško.

Potvrda mnogih manjih studija

Profesor Ben Nojman, biolog sa teksaškog Univerziteta A&M i Univerziteta Reding u Engleskoj, nije bio uključen u istraživanje, ali tvrdi sledeće:

“Ovo izuzetno veliko istraživanje autoritativno potvrđuje mnogo onoga što su predložene manje studije o relativnom riziku od smrti od virusa kovid-19 na osnovu starosti, pola, gojaznosti, dijabetesa i drugih respiratornih problema”.

Doktor Tom Vingfild, ljekar sa liverpulske Škole za tropsku medicinu, dodao je:

“Šira poruka koja se temelji na tim nalazima je da na zdravlje naše nacije i građana i dalje duboko utiču socijalni faktori, uključujući siromaštvo, rasu i nejednakosti, tako da ni kovid-19 nije izuzetak”.

Poređenje dijagnoza

Studija je uporedila zdravstvene kartone 10.926 ljudi koji su umrli od koronavirusa u bolnicama u Engleskoj sa zdravstvenim informacijama 17,2 miliona anonimnih pacijenata.

Gledajući stope smrtnosti u svakoj grupi oni su mogli da uporede kako je svaki faktor promjenio rizik od smrti uzrokovane virusom kovid-19.

Opšta grupa koja je imala najviše proporcionalnih smrtnih slučajeva kod tih 11.000 pacijenata bili su oni stariji od 80 godina, od kojih je umrlo 0,57 procenata – jedan na 175 ljudi, što je ukupno 6.474 smrtnih slučajeva.

Stopa smrtnosti bila je viša samo u grupi ljudi koji imaju dijagnozu zatajenja bubrega, od kojih je 1,11 odsto umrlo.

Gotovo sva dugotrajna zdravstvena stanja povećala su nečiji rizik od umiranja od koronavirusa, pokazala je ova velika studija.

U njoj je zaključeno:

“Većina komorbiditeta (pridruženih bolesti) oslanjala se na povećani rizik od kardiovaskularnih bolesti, respiratornih oboljenja, gojaznosti, maligniteta, bolesti jetre i bubrega, neuroloških i autoimunih stanja. Ljudi iz južne Azije i Afroamerikanci imali su znatno veći rizik od smrti, koji se samo djelimično može pripisati komorbiditetu ili drugim faktorima rizika.”

Hipertenzija je misterija

Tokom pandemije mislilo se da hipertenzija (bolest visokog krvnog pritiska) doprinosi riziku od smrti od koronavirusa.

Međutim, jedina stvar koja se isticala u ovom istraživanju je bila upravo činjenica da osobe sa povišenim krvnim pritiskom nisu imale veći rizik od smrti u poređenju sa onima koji ne pate od ovog problema. Štaviše, statistika je otkrila da je rizik bio 13 procenata niži kod ljudi obolelih od hipertenzije.

“Razlozi za obrnutu povezanost hipertenzije i smrtnosti kod starijih ljudi su nejasni i zahtjevaju dalja ispitivanja”, navode istraživači.