Video
Disko i fank hitovi, uz raznovrsnu koreografiju, blizu sto pedeset dana od 13 sati popodne, bili su repertoar za lakše podnošenje nove svakodnevice uzrokovane globalnom pandemijom koronavirusa. Vremenske prilike i druga iskušenja, ovim ljudima nisu bili prepreka da pruže utjehu i razonodu, starijim komšijama, poput Hela i Ajlin Dauer, koji gotovo da ne izlaze iz svog stana.
„Obožavamo ih! Izvođači su fantastični! Uljepšaju nam dan i poprave raspoloženje svaki put kada dođu ovdje. Svakog dana se radujemo njihovom dolasku“, kaže nam osamdeset sedmogodišnji Hel Dauer sa kojim smo razgovarali po završetku muzičko-scenskog nastupa.
Bračni par Dauer, nevoljno je prihvatio planove o prekidu plesa svojih komšija, imajući međutim razumijevanje za njihovu odluku, usljed sve drastičnijih ljetnjih vremenskih uslova. Njima sada preostaje da slijede mjesečnu rutinu – poput nedeljne nabavke namirnica.
„Odemo u nabavku i onda to donesemo. U holu zgrade postoje kolica za namirnice kojima se poslužimo i to nam dođe kao dobra vježba“, kažu Hel i Ejlin – mještani Betezde.
Visoke temperature, ali i djelimično popuštanje restriktivnih mjera u Okrugu Montgomeri u državi Merilend, uticalo je na odluku organizatorke akcije o ljetnjoj pauzi – ili mogućem prekidu u zavisnosti od razvoja situacije sa Kovidom 19. Širom Sjedinjenih Država stanje varira – dok je u Merilendu, Vašingtonu i Virdžiniji usporeno širenje virusa – na Floridi, u Arizoni i Teksasu broj novooboljelih iz dana u dan beleži nove rekorde. Na teritoriji čitave zemlje obolelo je više od 2,5 miliona ljudi – dnevno se u proseku bilježi 40.000 novih slučajeva.
„Važno je da budemo izuzetno oprezni u vezi sa tim. Problem je u tome što neke od država vode računa – a neke ne. Mi smo ovdje izuzetno oprezni“, kaže En Džonson, umjetnica u penziji i organizatorka dnevnih okupljanja.
Dometa akcije, koju je osmislila, kaže da je postala svjesna tek za vreijme jednog boravka u samoposluzi.
„Na licu sam imala masku i gurala sam kolica. U susret mi je išla jedna žena – takođe sa maskom na licu. Pozdravila me je izuzetno ljubazno – zbog čega sam je upitala da li se možda poznajemo. Odgovorila je da je komšinica sa desetog sprata koja tokom naših nastupa svakog dana sa terase maše belim transparentom. Nikada je ne bih prepoznala – ali je upravo to veza koju stvaramo ovde“, istakla je En Džonson.
Akcija, koja je na početku okupljala po dvoje-troje učesnika, vremenom je prerasla u nastup desetine ljudi uvježbanih koraka i jasne misije.
„Pružila nam se prilika da se povežemo jedni sa drugima. Komšijama da nas pozdrave – a nama da provjerimo da li je sve u redu i je li im nešto potrebno. Da jedni drugima ojačamo duh – a meni lično značilo je nešto čemu sam se radovao svakog dana”, rekao nam je jedan od plesača Kit Petrak.
Džoan Mor, naučnica u penziji, ukazuje da nije propustila nijedan nastup – bilo kao neposredna učesnica ili posmatračica sa svoje terase.
“Osjećala sam se kao da sve to čine za mene – to mi je bilo potrebno. Jer živimo u veoma teškim vremenima. Pokretali su me taj ples i mahanje”, kaže ona.
Jednoj od komšinica, Dajen, učešće je pomagalo da organizuje dan.
„Za mene bio planirani dnevni događaj. Takođe, značajan je i taj društveni element. Pomoglo nam je da očuvamo razum”, ističe Dajen – dok Sid Klemens podvlači da je odluka o pauzi ili prekidu, zbog predstojećih vrućina, bila razumna.
„Zaista bih volio da nastavimo – ali pred nama se našla jedna praktična prepreka. Možda bi to bilo moguće ako bismo pomjerili satnicu – jer sada to više nije mudro”, kaže Klemens.
Starijim mještanima ovog komšiluka povremeno su se pridruživali i njihovi mlađi rođaci.
„Da bismo proveli vrijeme sa ovom zajednicom i bakom i dekom. Da provedemo neko vrijeme sa njima van kuće. Da budemo dio radosti koji svi oni zajedno stvaraju. Ovakve stvari zbližavaju male i velike zajednice. Jer kriza uzrokovana koronavirusom ukazala je na druge probleme ovog društva: rasne i ekonomske nejednakosti, probleme u plaćanju stanarine – sve ono protiv čega bismo kao zajednica trebalo da se borimo“, rekla nam je Elinor Klemenskop, učenica koja je skupu prisustvovala, sa mlađom sestrom Rozi.
Svi oni prilično su sigurni da su pred Amerikom, ali i svijetom, mjeseci borbe protiv globalne pandemije u kojoj je, kako kažu, potrebno da prevagu odnesu disciplina, kao i oslanjanje i postupanje po preporukama nauke.
„Mnogo smo uživali u ovome. Pojedine komšije su, u narednim mjesecima, predlagale jednomjesečna ili jednonedjeljna okupljanja – ovdje na parkingu. I naravno uz to i malo plesa“, kaže nam En Džonson – koja je ideju za okupljanja dobila u martu, dok je u društvu komšinice sa susjedne terase, pila kafu na sigurnoj udaljenosti.
Preporučeno
Iščekuju i raduju se druženju u opuštenijim, redovnim, epidemiološkim okolnostima. Do tada – neće se uzdržavati da, možda na jesen, ponovo navuku obuću za ples.
