Prema istraživanju Eurobarometra o budućim potrebama za digitalnim obrazovanjem, 64 odsto Evropljana u potpunosti ili djelimično se slaže da će do 2030. svi morati da budu pismeni u oblasti vještačke inteligencije.
Od 2021. upotreba AI tehnologija organski je porasla za 12,3 odsto među evropskim preduzećima. Gotovo trećina Evropljana, njih 32,7 odsto, priznaje da je koristila AIalate, prenosi N1 Zagreb.Izražene razlike u korišćenju AI-ja među državama članicama EU-a ukazuju na to da se u nekim zemljama upotreba generativne veštačke inteligencije u formalnom obrazovanju i u profesionalne svrhe ne smatra negativnom, već se čak podstiče, dok je u drugima još uvek tabu, što se odražava u izuzetno niskim, i vrlo vjerovatno nerealnim, samoprijavljenim stopama korišćenja AI alata.
Najpopularniji AI alati u Evropi
U 2025. OpenAI je objavio da ima 120,4 miliona aktivnih korisnika u Evropskoj uniji, oko 26 odsto stanovništva EU-a, što uglavnom odgovara evropskim statistikama o korišćenju generativne vještačke inteligencije u 2025.
Ostali AI četbotovi i alati uzdržaniji su u objavljivanju podataka o broju korisnika u EU-u. Ipak, s obzirom na to da ChatGPT kompanije OpenAI drži više od 80,02 odsto evropskog tržišnog udijela, preostalih 19,8 odsto vjerovatno dijele Perplexity, Microsoft Copilot, Google Gemini i Claude.
Prisustvo u formalnom obrazovanju
Manje od desetine Evropljana, u prosjeku 9,8 odsto, priznaje da u 2025. koristi generativnu vještačku inteligenciju u svrhe formalnog obrazovanja.
Na dnu ljestvice su Mađari sa izuzetno niskih, i vrlo vjerovatno nerealnih, 0,62 odsto, slijede Rumuni (3,37 odsto), Poljaci (4,59 odsto), Bugari (5,17 odsto) i Njemci (6,04 odsto). Predvodnici u korišćenju AI-ja u obrazovanju su Švedska sa 20,99 odsto, Malta sa 20,22 odsto, Danska sa 17,86 odsto, Španija sa 16,26 odsto i Estonija sa 15,41 odsto.
Prema nedavnom istraživanju Eurobarometra o budućim potrebama za digitalnim obrazovanjem, 54 odsto Evropljana ima uravnotežen stav i smatra da AI u učionici može donijeti i koristi i rizike, dok manje od četvrtine, 22 odsto, smatra da vještačkoj inteligenciji uopšte nije mjesto u učionici.
Iako je EU već objavio etičke smjernice za upotrebu AI-ja u obrazovanju, a dio nastavnika otvoreno se protivi, ili je jednostavno umoran od sve veće upotrebe AI-ja među učenicima, dva područja zahtijevaju hitnu pažnju.
Prvo, EU treba da poboljša pristup bezbjednim, uzrastu primerenim AI alatima za učenike, studente i nastavnike, kako bi svi mogli da razvijaju vještine uz nadzor. To je naročito važno u zemljama sa nižim ukupnim nivoom digitalnih vještina i pristupa internetu.
Drugo, nastavnici, zajedno sa ministarstvima obrazovanja država članica, moraju temeljno da se posvete tome kako AI može pomoći u njihovom svakodnevnom radu, naročito u podučavanju učenika sa teškoćama u učenju i invaliditetom (disleksija, diskalkulija, ADHD, autizam i drugi). Ako se to sprovede kvalitetno, riječ je o velikoj prilici za testiranje novih, personalizovanih pristupa i prilagođavanje nastavnih metoda kako bi se postigli najbolji rezultati i za nastavnike i za učenike.
Generativna AI u poslovne svrhe
Nešto veći udio, u proseku 15,07 odsto Evropljana, priznaje da koristi generativnu vještačku inteligenciju u poslovne svrhe.
I ovdje su na dnu ljestvice Mađarska (1,31 odsto), Rumunija (5,24 odsto), Italija (8,00 odsto), Poljska (8,36 odsto) i Bugarska (8,43 odsto). Malta prednjači sa 29,64 odsto, a slijede Danska (27,17 odsto), Holandija (26,56 odsto), Estonija (25,12 odsto) i Finska (25,11 odsto).
Generativna AI u privatne svrhe
Evropljani su, iako ne svi, opušteniji kada je riječ o otkrivanju korišćenja generativne vještačke inteligencije u privatne svrhe.
Na vrhu je Kipar sa 43,13 odsto, a slijede Grčka (40,91 odsto), Estonija (37,47 odsto), Malta (37,20 odsto) i Luksemburg (35,71 odsto). Mađarska je ponovo na dnu sa tek 2,12 odsto, a slijede Italija (12,81 odsto), Rumunija (14,85 odsto), Poljska (19,13 odsto) i Bugarska (20,15 odsto).
Danska prednjači u uvođenju AI-ja
Upotreba barem jedne vrste AI tehnologije među evropskim preduzećima u prosjeku iznosi oko 19,95 odsto, što je povećanje od 12,3 odsto od 2021.
Brojke se znatno razlikuju među državama. Dok nordijske zemlje i zemlje Beneluksa prednjače, južna i istočna Evropa ostaju na dnu ljestvice. Evropska preduzeća se takođe znatno razlikuju po nivou zrelosti u primjeni AI-ja. Dok su neka već duboko u procesu AI transformacije, ili barem imaju snažne poslovne procese i osnove upravljanja podacima, druga još uvijek primjenjuju osnovni pristup, alat po alat.
Danska prednjači u korišćenju AI alata među preduzećima sa 42,03 odsto, što je rast od 18,14 odsto od 2021, slede Finska sa 37,82 odsto (+22,03), Švedska sa 35,04 odsto (+25,11), Belgija sa 34,54 odsto (+24,22) i Luksemburg sa 33,61 odsto (+20,61).
Na dnu su Rumunija sa 5,21 odsto (+3,83), Poljska sa 8,36 odsto (+5,5), Bugarska sa 8,55 odsto (+5,26), Grčka sa 8,93 odsto (+6,32) i Kipar sa 9,27 odsto (+6,68).
Iako su Akcioni plan EU-a za „AI kontinent“ i strategija Apply AI koraci u, uopšteno, dobrom smjeru, Unija bi sada trebalo da se usmjeri na detaljne analize sektorske primjene vještačke inteligencije, poslovnih procesa i stvarne spremnosti za uvođenje AI-ja među različitim vrstama i veličinama preduzeća.
Političke strategije često su rezultat suprotstavljenih ideja i političkih ambicija, a obe strategije to jasno odražavaju.
Preporučeno
Mjerljivi pokazatelji uspješnosti na nivou država članica, kontinuirani fokus isključivo na inicijative velikog obima, bilo da je reč o osposobljavanju za AI ili poboljšanju pristupa računarskoj snazi i podacima, kao i jasno razlikovanje prema vrsti poslovanja, veličini i nivou zrelosti u AI-ju, mogu pomoći EU-u da brzo napreduje sa ciljanom podrškom, bez gubitka vremena i novca poreskih obveznika na skupe i neefikasne inicijative.
Video