Malo je poznato da je jednu od pjesama posvetio svom velikom prijatelju Slobodanu Pavkoviću, bivšem fudbaleru.

Čuveni Bobe Pavković je bio talentovani muzičar i Balaševićev drugar iz djetinjstva, ali je ipak život posvetio sportu i bio prvotimac Vojvodine i Partizana.

Đorđu Balaševiću je bilo drago zbog prijatelja iz detinjstva, pa je baš tako i rekao u pjesmi “Drago mi je zbog mog starog” koju mu je posvetio.

Pavković i Balašević su nastupali u čuvenoj grupi “Rani Mraz” koju je fudbaler napustio zbog sportske karijere.

Od sedme godine je Slobodan Bobe Pavković svirao harmoniku, a od 13. i gitaru, da bi prvu platu u FK Vojvodina upravo potrošio na taj instrument.

Četiri godine kasnije je prešao u Partizan i nastupao pet sezona, potom je igrao za Galeniku, današnji Zemun, dok se oprobao i u inostranstvu – u Švedskoj.

I Đorđe Balašević je veoma volieo fudbal i želeo da se bavi tim sportom, ali je prema njegovom priznanju falilo talenta.

“Kad pružim dobar meč, on vodi glavnu riječ i pita: “Da l’ je selektor slijep?”. Drago mi je zbog mog starog, on sada ima moć da pred svima podigne glas. U ime sporta ja sam glavi rekao zbogom, pa sam slavu stekao nogom. Takva smo sorta, brdo love kvari nas lako i onda đonom startuje svako. I nema “Driblaj!” i nema “Dodaj!” već samo ima “Dobro se prodaj”, napisao je Balašević u pjesmi “Drago mi je zbog mog starog” i opisao mentalitet koji je uočljiv i u današnjem fudbalu.