Narodne poslovice su nepresušan izvor mudrosti i bistrine. Ipak, izdvajamo deset narodnih mudrosti koje je pribilježio Vuk Karadžić, i koje na prvi pogled zvuče smiješno, ali kriju duboke poruku.

1. Koliki si veliki, a gaća nemaš! Mator si čoek, a nemaš pameti. Djeca po selima obično ne oblače gaće do 6 do 7 godina (dok ih ne mogu sama driješiti i svezati), pa kad ih obuku, više ih ne ostavljaju. Često ljudi po tom računaju godine kad je koji gaće obukao, npr. kad je to i bilo, ja još nijesam bio gaća obukao, ili: tek sam bio gaće obukao.

2. Kad đevojke nema, dobra je i baba. 

3. Kako kum prase, ti odmaj vreću. Kad ti ko hoće što da da, ne skanjuj se, nego uzmi odmah, dok se onaj nije premislio.

4. Kom obojci kom opanci. Kad se kazuje da će se ko s kim pobiti ili svađati, pa ko bude jači, ili ko što dokopa. Izgleda da su se negdje dvojica otimali oko obuće, pa jedan ugrabio obojke, a drugi opanke, piše Telegraf.

5. Na putu ružica, a kod kuće tužica. Kad je koja na putu i u društvu nakićena i vesela, a kod kuće lijena i žalosna.

6. Nije kriv onaj koji je dva ovna izio, već onaj koji mu je dao.

7. Sit i ja i moj gost (ko mnogo ije, meni mio nije). Pripovjeda se kako je nekakom čovjeku došao šura na konak, pa žena zgotovi i donese lijepu večeru, ali tek što počnu jesti, a domaćin kaže: „Sit i ja i moj gost (ko mnogo ije, meni mio nije), nosi ženo“. Pošto žena jelo digne i legnu spavati, zet ustane te večera, a šura ostane gladan. Isto tako dočeka on i drugoga šuru, a kad mu dođe treći, koji je bio malo i suludast, on mu na ove riječi: „ Sit i ja i moj gost“ odgovori: „Ako si ti sit, ja nijesam“, pa se onda naklopi te pojede svu večeru i ostavi zeta gladna.

8. Lasno je ćelava obrijati.

9. Pametan ko popino prase. Što bi valjalo da su i popova prasad mudra, to su mu i đeca luda.

10. Hvala mu kao i tetki bez kolača.