Godinama nevladina organizacija “Pljevaljski sir” čeka da počne sertifikacija proizvoda koji je, prema listi Svjetskog atlasa hrane, uvršten među 10 najboljih sireva na svijetu. Predsjednik udruženja Radenko Vuković nada se da će, kako nam je kazao, taj proces otpočeti nakon što Ministarstvo poljoprivrede izda potrebnu dozvolu, što bi im omogućilo plasman na evropsko tržište.
“Direktan izvoz pljevaljskog sira na tržište Evropske unije još je ograničen zbog ispunjavanja strogih bezbjednosnih i tehničkih standarda koji su potrebni za dobijanje evropskog izvoznog broja. Za Evropu vidim isto dobru šansu. Biće veća konkurencija, a dobićemo i veću cijenu, što naš proizvod isto zaslužuje”, kazao je Vuković.
Sve smo bliže članstvu u Evropskoj uniji, a privrednici koji žele da opstanu moraće da se prilagode evropskim standardima, izričit je ekonomski analitičar Davor Dokić. Podvlači da sa članstvom dolaze i brojni benefiti.
“Jer će Evropska unija uraditi sve da, prije svega, infrastrukturu, koja nam je u dosta slabom stanju, popravi i dovede na nivo koji je primjeren članici Evropske unije, a tržište će samo po sebi regulisati i one kompanije koje se ne budu prilagodile tom načinu poslovanja definitivno će otpasti iz igre“, rekao je Dokić.
Da je priprema za izlazak na jedinstveno evropsko tržište dugotrajan proces koji zahtijeva značajna prilagođavanja, objašnjava i hrvatski stručnjak za EU fondove Krešimir Budiša. Napominje da, iako je Hrvatska članica Evropske unije već 13 godina, njihova privreda se još usklađuje sa standardima tržišta na kojem posluje više od 25 miliona preduzeća.
“Znači, iz neke svoje lokalne sredine izlazite u situaciju da zaista nema carina, nema granica, nema ničega. Mogu doći drugi, mogu raditi slobodnije, mogu ići van, gdje neki vaši rade slobodnije, ali u svakom slučaju jedna veća sloboda donosi korist privredi, pogotovo privredi Crne Gore, koja je mala država. To je mogućnost da učestvuje na jednoj velikoj sceni i možda nekim firmama omogući da razviju velike priče”, kazao je Budiša.
Privredna komora već godinama radi na pripremi naših kompanija za evropsko tržište, kazala je našem radiju direktorica Sektora za projekte Tanja Radusinović.
Prošle godine prvi put crnogorske kompanije imale su priliku da apliciraju za grantove kroz projekat “EMBRACE”, koji se realizuje u okviru programa “Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Crna Gora”.
“Kroz prvi poziv projekta ‘EMBRACE’ 14 crnogorskih kompanija dobilo je grantove u iznosu od 1,1 milion eura. Ti projekti realizovani su do kraja marta, a u drugom pozivu, u okviru 24 projekta koja su odobrena za dobijanje granta, čak su 24 crnogorske kompanije, tako da je iznos sredstava nešto iznad 1,5 miliona eura”, kazala je Radusinović.
Međutim, opšte je poznato da je Crna Gora uvozno zavisna i da je pokrivenost uvoza izvozom nepunih 13 odsto, naglašava Dokić. Taj trend će se, vjeruje, nastaviti i sa članstvom u EU.
“Znači, moraćemo da nađemo način da zaštitimo domaću privredu, to što imamo, i da je stimulišemo. Sad imamo pretpristupne fondove koje, nažalost, koristimo jako loše, ali ćemo imati pristup fondovima Evropske unije koji su mnogo veći. Ko bude osmislio dobre projekte, mislim da će proći jako dobro”.
Preporučeno
Onima koji ostanu na nivou razvoja od prije 20 do 30 godina ne smiješi se svijetla budućnost, zaključuje Dokić.
Video