Video
Ona se nalazi na Infektivnoj klinici u Podgorici, gdje je smještena sa pacijentima koji su, kao i ona, među prvima registrovani kao osobe koje su pozitivne na korona virus.
KRENULA KOD SINA NA SVADBU, IMALA KONTAKT SA OKO 200 OSOBA
” Ja sam 26. februara krenula na svadbu svome sinu kolima iz Herceg Novog. Bili su lijepi dani i željela sam da obiđem i Andrić grad i Mećavnik. Da li sam tada već bila umorna, jer sam spremala i vozila puno auto to, ja ne znam… Samo me adrenalin držao i nisam osjećala umor. Stigla sam u Beograd dva dana prije svadbe i imala uobičajene kontakte sa rodbinom. Preko 200 ljudi je bilo na svadbi, a bilo je dosta njih iz drugih zemalja…Njemačka, Austrija, Švedska. I ne znam iz kojih još drugih zemalja, jer nisam poznavala goste sa druge strane. Svadba je u Beogradu. Dan je bio prelijep i topao, tako da mi ništa od toplije garderobe nije trebalo. Nisam osjećala nikakve tegobe dok sam bila gore”, počinje priču o svome iskustvu Novljanka, čiji identitet je poznat redakciji Standarda.
Dodaje da je 3. marta krenula u Sarajevo preko Pala. Kako kaže, putovala je sa kumovima koji žive u Švedskoj i uz put su se zadržavali kod prijatelja i u kafani. Stigli su taj dan i sjutra dan su krenuli u šetnju gradom i viđanje sa prijateljima i tako cijeli dan do uveče. Ističe da su išli i u kućne posjete.
PRVE SIMPTOME OSJETILA U VOŽNJI: UMOR, BOL U GRUDIMA I GUBITAK APETITA
“Sutra dan smo proveli na Jahorini, na skijanju. Ja sam ušla u jedan lokal do toaleta. Sjedili smo vani na suncu i dan je bio martovski. Divan. Nije bilo hladnon i tada nisam osjetila neke tegobe, iako sam ja jedini vozač. Popodne sam bila malo umorna, ali uveče su došli po nas i izašli smo na večeru u lokal. Narednog dana smo završavali posjete po gradu i taj dan, petak, nigdje nisam ja izlazila. Tu veče sam malo osjetila bol u grudima….Možda je bilo od nezgodnog položaja i držanja telefona. Krenuli smo put Ljubinja 7. marta ujutro i bili na jednom pomenu gdje je bilo 50 ljudi, u lokalu za vrijeme ručka. Prve tegobe sam osjetila u vožnji prema Trebinju, bol u grudima…Vjerovatno je bol bio od premora…Ne znam od čega, ali doktor kaže da mi je srce dobro”, nastavlja svoju priču za Standard Novljanka koja se oporavlja od koronevirusa.
“JA NIKADA NISAM BILA TAKO BOLESNA, DA NISAM MOGLA NIŠTA DA JEDEM”
“Stigla sam u Herceg Novi samo sa kumom. I odmah tu noć, 7.marta, sam imala temperaturu i osjećala sam se slabo. Sutra dan sam isto imala temperaturu i odmah nisam imala apetit….Taj 8.mart sam poslepodne otišla ljekaru i javila se doktorki i sve ispričala, da se loše osjećam. I ispričala da sam se vratila iz zemalja u kojima do tada nije bilo registrovanog virusa. Samo mi je dala upute za laboratoriju i rekla da pijem brufen za temperaturu, jer bez nalaza ne može ništa….Sutra dan sam izvadila nalaze koji nisu bili alarmantni. Sedimentacija 16, CPR 16 i malo niži leukociti i neutrofilni granulociti. Doktorka je rekla da to nije ništa strašno i da idem doma da virus odležim, jer tu ne treba nikakva terapija. Samo da uzmem ekomer da dignem malo leukocite. To je bio ponedeljak 9.mart i ja ostajem doma u samoizolaciju. Brat i prijatelji su mi donosili da jedem. Nisu ulazili u dvorište kuće, da ne bi dobili grip a mene su tada boljele noge i imala sam samo povremenu temperaturu. Bez znojenja, koju sam sanirala brufenom i paracetamolom. Ja nikada nisam bila tako bolesna, da nisam mogla ništa da jedem…Nisam imala tegobe sa disanjem, ali sam bila jako slaba”, ističe naša sagovornica.
“SAMO SAM U JEDNOM MOMENTU POMISLILA DA OVO NIJE KORONA”
“Samo sam u jednom momentu pomislila da ovo nije korona. Ali mogu da dišem, tri puta doktorke su me slušale na slušalice i tada nisu ništa osjetile, da ima bilo kojih smetnji pri disanju. Sledeći ponedeljak, 16. marta, radim kontrolni nalaz krvi i žalim se doktorki da se ne osjećam dobro, da nisam ozdravila i da mi treba nešto dati da ozdravim. Tada su nalazi bili CPR 13 i sedimentacija se povećala na 40, a ona dva nalaza i dalje isto niski leukociti. I dobijam terapiju, hemomicin i na moje insistiranje pola infuzije, i B i C vitamin, da mi pomogne da se malo oporavim. Ni tada doktorka ne govori da treba da me testiraju, iako sam ja pitala. Doktorka mi je rekla da je odmah prvu noć, 8. marta, kontaktirala doktorku i da su se složile da nisam taj slučaj. Dva dana sam dolazila na infuziju u Dom zdravlja i oba puta sam se baš slabo osjećala. Odlazim 18. marta kod doktorke i tražim da mi snime pluća, jer sam počela da se znojim noću i da imam temp do 38.3”, detaljno objašnjava pacijentkinja iz Herceg Novog.
NAKON 10 DANA USTANOVILI KORONAVIRUS, OTEŽANO DISANJE I MALAKSALOST
“Tek kada sam snimila pluća postala sam sumnjiva. Tada je i mene prvi put zaboljelo u plućima, kada sam trebala da udahnem. Doktor radiolog je odmah vidio da nešto nije u redu sa plućima i internista je isto rekao da nalaz nije dobar, da je sumnjiv i da se mora testirati na koronu. Tada su pozvali i infektologa i uradili su mi tog dana test. Rekli su mi da idem doma, u kućnu izolaciju. Doktor je dodao još jedan antibiotik i rekao da mirujem, a ja već mirujem i ležim do tada punih deset dana. Ja sam bila savjestan građanin i savjestan pacijent. Nosila sam masku. Osim apoteke i jednom sto sam bila ispred prodavnice, poslije Doma zdravlja, nigdje se nisam kretala jer sam se loše osjećala. Moj kum je došao kod mene 13. marta i boravio do 16. Boravio je u prostoriji gdje sam ja ležala, ali je spavao u drugoj kući. Sjutra danm 19. marta su mi javili da sam pozitivna na korona virus i te večeri me dovezli u Podgoricu”, objašnjava Novljanka.
“JA I SADA POKUŠAVAM DA NASMIJEM CIMERE I KROZ PROZOR SLUŠAMO MOMKE KAKO IGRAJU BASKET I RADUJEMO SE ŽIVOTU”
“Bilo mi je teško. Živim sama. Suprug mi je preminuo prije godinu i po dana. To su jako teški udarci za djecu, strašni šok su doživjeli, svako na svoj način. Kako sam se vratila iz Beograda, nisam stigla ni sa kim od prijatelja da podijelim radost sto sam sina oženila. Ali život moramo prihvatiti takav kakav jeste i nastaviti borbu. Cijeli život je borba, a ja i sada dok sam u bolnici pokušavam da nasmijem moje cimere i kroz otvoren prozor slušamo momke kako igraju basket i radujemo se životu. Ovaj virus možda ima ružno ime i jako je puno zivota odnio, ali nije ga lako identifikovati”, naglašava naša sagovornica.
“On ima simptome kao i svaka druga gripa. Za rezultate sam čekala 14 sati. Taj dan drugarica mi je donjela divan ručak sa pečenom ribom. Ali kako sam ja već nesto pojela, ostavila sam to za poslijepodne. I taman kada sam sjela da jedem, zove doktorka i saopštava mi sa sam pozitivna…Joj…Ja reko…Pa nisam ručala doktorka…Ona mi reče “samo s morem polako …Vodit ćemo Vas u Podgoricu jer živite sami. Ne možete ostati tu”. I ja nisam mogla da pojedem ručak. Ali to je kod mene bilo osnovno, da nisam mogla da jedem”, kazala je pacijentkinja, čiji je identitet poznat redakciji Standarda.
“LJUDSKA SOLIDARNOST JE NEŠTO STO ČOVJEKU DUŠU HRANI I ON MORA DA OZDRAVI”.
“Zahvaljujući društvenim mrežama, ja sam u kontaktu sa svim svojim prijateljima po cijelom svijetu i iz Novoga. Svi su jako brižni i šalju poruke podrške, nude se za pomoć. Tako da je ljudska dolidarnost nešto sto čovjeku dušu hrani i on mora da ozdravi”, ističe naša sagovornica.
“KORONA JE JEDNA PODMUKLA BEŠTIJA“
“Korona, koja je do sada odnijela toliko života u svijetu, je jedna podmukla beštija, kako je nazvala jedna naša sugrađanka. Ne znam da li mogu biti za upoređenje drugima, jer sam po meni blaži sluča. Ja ležim u sobi sa pacijentkinjom kojoj je prvoj otkriven virus u Crnoj Gori. Ona ima 72 godine, osam više od mene. Ona je doputovala iz Amerike i osnovno sto nije poštovala je da odmori svoj organizam nakon tolikog puta. Inače zivi u Ulcinju, došla je dan, dva prije mene. U sobi do nas je mlađi čovjek koji je došao iz Londona. Pitala sam oboje kako su se razboljeli i da li im je organizam bio pod stresom i umorom”, navodi ona.
DOKTORI POD PUNOM OPREMOM: “UNOSE POZITIVNI DUH KOLIKO JE GOD MOGUĆE, IAKO IM NIJE LAKO RADITI”
“Ja sam došla do zajedničkog zaključka kada smo nas troje, sadašnjih pacijenata prvih koronista koji su hospitalizovani u Crnoj Gori, da smo svo troje bili preumorni i iscrpljeni. Jer virus je u vazduhu. On leti i vreba. Zakači se na mnoge, ali ne napadne svakoga….Napadne one koji ne znaju da stanu! Ne znaju da primire i kažu sebi da njihov organizam treba odmor. Vrlo je bitno da se ima apetit. Mi se nalazimo na Infektivnoj klinici u Podgorici. I ovdje su doktori i sestre zatečeni. I oni se prvi put susreću sa ovom bolešću. Rade pod punom zaštitom i ja ih zovem naši kosmonauti. Liječe nas po eksperimentalnom kineskom protokolu i svi smo potpisali pristanak. A koji drugi izbor imamo. Osoblje je ljubazno i unosi pozitivni duh koliko je god moguće iako im nije lako raditi. Baš svi su u punoj zaštiti od ljekara do spremačice. Nemam nikakav poseban režim hrane. Mislim da je doktor rekao da terapija traje šest dana. Moji kumovi u Švedskoj nisu testirani. Kažu da je kod njih drugi protokol. Za sada ne znam sta će da poruče ljekari, sta da se radi posle”, nastavila je priču o svojoj borbi sa koronavirusom naša sagovornica.
“Jedino sto mogu da poručim nakon ovog iskustva je usporite ljudi…..Volite sebe”, poručila je ona svim građanima.
Redakcija portala Standard našoj sagovornici, čiji pozitivan životni stav se prožima koz ovu priču, a i svim pacijentima, želi brz oporavak i da svi zajedno iz ove borbe izađemo kao pobjednici.
Preporučeno
