Stranica ministarstva na vladinom portalu je i dalje latinična, ali su instagram, FB i tviter ispisani mješovito. Malo latinice, malo više ćirilice. Čisto da razumiju i oni koji ćirilicu doživljavaju kao personifikaciju pripadnosti nečem što nije “latinska i odnarođena Crna Gora”. A, očigledno, i ona je tako doživljava.
Jer da nije tako, ne bi se u uslovima, kada je krucijalno pitanje – nabaviti vakcinu protiv COVID 19 i krenuti sa imunizacijom stanovništva, ojačati medicinski kadar, nabaviti opremu za borbu protiv korona pošasti…bavila, moglo bi se reći, ideološkim finesama kako bi poslala poruku da se neke bolesti mogu izliječiti i duhovnom nadgradnjom.
Kada je u pitanju važeći Ustav Crne Gore, usvojen 2007. godine, članom 13 definiše se da
je službeni jezik u Crnoj Gori crnogorski jezik, dok su ćirilično i latinično pismo
ravopravni.
To smo naučili i znamo. Ali ne znamo kad će doći vakcine, od koga ćemo uzeti te vakcine, s kim pregovaramo oko vakcina, koliko ćemo ih dobiti, ko su prioriteti… Baš kao što do nedavno nijesmo znali da rastumačimo epidemiološke mjere koje je donijela. Treba zaista biti talentovan pa da poslije nekoliko konferencija za štampu i sijaset novinarskih pitanja, budete toliko kontradiktorni da javnost ostane uskraćena za ove i mnogo drugih odgovora.
Društvene mreže su bile preplavljene tabelama kad se može putovati između gradova, kad je policijski čas, do kad u kafiće, a do kada u prodavnice….
Što reče prije neki dan nova dirketorica KCCG, Ljiljana Radulović – ako je neko dobar doktor, ne znači da je i dobar menadžer.
Tačno tako. Ali je pitanje čega hoće Borovinić-Bojović da bude dobar menadžer, ministarstva ili “Srpskog sveta”.
Za ovo drugo je kao preporučena!
Preporučeno
Video