Premijer Milojko Spajić prošle godine najavio je projekat Evropa sad 3, ali tom prilikom nije otkrivao previše detalja.

“Evropa sad 1 je napravila bum za naše građane, Evropa sad 2 je ista reforma i ekonomska filozofija, a Evropa sad 3 će takođe biti na tom fonu”, rekao je tada Spajić.

“Nastavljamo priču. Ubijeđen sam da ovako brzim reformama i rezultatima kojima građani mogu da svjedoče da ćemo dokazati da ćemo biti kredibilna članica EU”, podvukao je premijer.

I dok “čekamo” Evropa sad 3, da vidimo  šta su konkretno donijeli Spajićevi projekti do sada – bez trećeg nastavka? 

BILANS DVA KRUGA REFORMI

Ekonomski, program Evropa sad u svoja dva dosadašnja izdanja donio je Crnoj Gori:

Povezani članci

Ekonomija

Za osiguranje života dajemo 28 miliona, a vozila 48 miliona eura

Ekonomija

Ministarstvo finanasija: Deficit budžeta manji od planiranog

Ekonomija

Cijene nekretnina u Crnoj Gori na vrhuncu: Stranci uložili 113,5 miliona eura u prvom kvartalu

-neviđenu inflaciju,

-vrtoglavi rast cijena,

-državu bez ijednog započetog novog razvojnog projekta (ne govorimo o projektima koji su definisani prije dolaska aktuelne političke garniture). 

-eksploziju cijena stanova i kirija,

-fiskalni pritisak koji gura zemlju ka novom zaduženju.

NOVA ZADUŽENJA 

Pred nama su godine novih zaduženja. Za 2025. planiran je deficit budžeta od oko 280 miliona eura. Parametri ukazuju da se slična situacija može očekivati i u naredne dvije godine. Vlada zato planira da javni dug poveća za još milijardu eura. 

Kako smo došli do ove situacije? 

Najvećim dijelom su na to uticali Evropa sad 1 i 2, povećanjem plata za koje nije bilo pokrića u crnogorskoj ekonomiji. 

Prema dostupnim podacima, rashodi za penzije u budžetu za 2025. dostigli su 777 miliona eura, a troškovi zarada u javnom sektoru porasli 718 miliona, odnosno 200 miliona više nego prije četiri godine. Ovaj rast posljedica je naglog povećanja minimalne penzije, nejednakog usklađivanja primanja i sve većeg zapošljavanja u javnoj upravi koji niko ne kontroliše, a dešava se najčešće uoči izbora, ali ne samo tada, već partije namiruju tako svoje zacrtane političke ciljeve. 

 Svi parametri ukazuju da su programi Evropa sad 1 i 2 bili dobri za političke poene, ali da su dugoročno stvorili ozbiljan problem. 

INFLACIJA  

Crna Gora danas ima najvišu inflaciju u regionu, a efekti “buma” sveli su se na skuplji život za većinu građana.

Cijene su na nivou Švajcarske, uz prosječnu platu od svega oko 1.000 eura.

Kafa je skuplja nego u Rimu. Voće i povrće skuplji su nego u brojnim zemljama Evope. Osnovne životne namirnice – mlijeko, meso – skuplje su nego u Njemačkoj, gdje je prosječna zarada oko 3.000 eura.

Prema zvaničnim podacima Monstata, inflacija u Crnoj Gori nastavila je da jača i u julu 2025:

Potrošačke cijene bile su u prosjeku 0,6 odsto više nego u junu, dok su u odnosu na jul prošle godine porasle 4,5 odsto.

U periodu januar–jul 2025. cijene su, u prosjeku, bile 3,5 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.

Najveći doprinos rastu cijena dolazi iz grupa:

-Gorivo i mazivo za motorna vozila

-Usluge smještaja

-Meso, voće, čvrsta goriva

-Mlijeko, sir i jaja

-Vazdušni prevoz putnika

-Hljeb i žitarice

Po klasifikaciji potrošnje, najizraženiji mjesečni rast zabilježen je u:

-Restoranima i hotelima: +3,4 odsto

-Prevozu: +2,6 odsto

-Rekreaciji i kulturi: +0,9 odsto

-Stanovanju, vodi, struji, gasu i gorivima: 

EKONOMIJA USPORAVA

U prvom kvartalu 2025. godine, ekonomski rast iznosio je 2,5 odsto, što je najniža kvartalna stopa rasta od pandemijskog perioda. U poređenju:

-Prvi kvartal 2024: 4,4 odsto

-Prvi kvartal 2023: 6,5 odsto

Vlada je u decembru prošle godine prognozirala godišnji rast BDP-a od 4,8 odsto, što je sada jasno nedostižno. Evropska komisija, u najnovijem izvještaju, spušta prognozu na 3,0 odsto za 2025.

U regionalnom kontekstu – najgori rezultat prema istom izvještaju EK, Crna Gora ima:

-najvišu inflaciju u regionu,

-smanjenje deviznih rezervi,

-pogoršanje fiskalne ravnoteže.

Prosječna godišnja inflacija u prvom kvartalu iznosila je 3,7 odsto, a u drugom kvartalu dodatno je porasla – od 2,3 odsto u Albaniji do 4,3 odsto u Crnoj Gori, što je najviši nivo na Zapadnom Balkanu.

FISKALNA PUKOTINA

Ako rezultati turističke sezone ne ispune očekivanja, Crnu Goru očekuje novo zaduženje ili dodatne mjere koje bi amortizovale fiskalne nesklade, među kojima su povećanja cijena određenih roba i usluga.

FOND PIO

Deficit Fonda PIO nakon šest mjeseci iznosi 232 miliona eura,

Iako je fiskalnom strategijom predviđen ukupan godišnji deficit do 400 miliona eura, već sada je prekoračen za 32 miliona u odnosu na planiranu dinamiku.

U Fondu PIO to objašnjavaju efektima Evropa sad 2, koja je povećala zarade, ali i ozbiljno opteretila državnu kasu.

Prihodi od turizma u prvom kvartalu 2025. bili su manji za 10 odsto u odnosu na isti period prošle godine, pokazali su podaci CBCG.

Treća faza projekta Evropa sad nije ni počela, a dvije prethodne već pokazuju dugoročne negativne efekte. Inflacija, usporavanje rasta, manjak investicija i rast fiskalnog deficita jasno govore da “ekonomska filozofija” koju zagovara Milojko Spajić ima visoku cijenu – koju već sada plaćaju svi građani Crne Gore.

Kada i ako Evropa sad 3 bude predstavljena, pitanje neće biti samo “šta nudi”, već i: ko će odgovarati za ekonomski saldo prethodna dva kruga reformi?