Kada i pod kojim uslovima se u ovoj sferi mogu dostići standardi i stanje odavno postignuto u Evropi?

,,Hvala na lijepim riječima, to je bio rezultat zajedničkog rada grupe aktera, odnosno Evropske unije, šest ekonomija Zapadnog Balkana i Savjeta za regionalnu saradnju. Da, bilo je to veliko postignuće regiona u sklopu regionalnog ekonomskog prostora. Tokom 2. Digitalnog samita Zapadnog Balkana prošlog aprila ministri iz svih šest ekonomija potpisali su Regionalni sporazum o smanjenju cijena rominga čija je primjena počela 1. jula 2019. godine, čime su drastično smanjene cijene rominga između ekonomija regiona. Već sada plaćamo od 83 do 96 odsto manje cijene rominga, a od jula 2021. troškovi rominga biće nula. Istovremeno radimo na smanjenju cijena rominga između šest ekonomija zapadnog Balkana i zemalja članica Evropske unije, jer sada za 100 MB i 30 minuta telefonskog razgovora neki operateri građanima zapadnog Balkana naplaćuju između 325 i 609 eura. Sprovođenje regionalnog sporazuma pažljivo prate naši partneri iz Evropske unije i uvjerena sam da će, kada region ostvari ciljeve zacrtane regionalnim sporazumom i ukine troškove rominga unutar zapadnog Balkana, Evropska unija ispoštovati svoju obavezu i početi sa postepenim smanjivanjem cena rominga sa regionom. Važno je pomenuti da je Evropskoj uniji trebalo deset godina da ukine roming za svoje građane, dok su ekonomijama zapadnog Balkana bile potrebne samo dvije godine da se dogovore oko ovog veoma zahtevnog zadatka”.

Kakvi su planovi sada po pitanju stvaranja zajedničkog regionalnog tržišta i kakva su vaša očekivanja od samita u Sofiji?

Planovi su veoma ambiciozni i želim da verujem da ćemo se svi složiti da su i realni. Veoma sam optimistična po pitanju samita u Sofiji i verujem da ćemo se dogovoriti i krenuti sa uspostavljanjem zajedničkog regionalnog tržišta koje je zasnovano na pristupu “četiri slobode”, okosnici predloga za mini-Šengen i potpomognuto digitalnim, inovacionim, industrijskim i investicionim segmentima, pri čemu još odražava i principe, pravila i propise jedinstvenog tržišta Evropske unije. Neki stručnjaci u svojim procenama kažu da će Zapadni Balkan imati najgoru recesiju u poslednje dve decenije, a čini se da je već počela. Evropska unija je mnogo toga uradila da se ublaže posledice u našem regionu, ekonomski i investicioni plan EU predviđa devet milijardi evra u grantovima. Zajedno sa već najavljene 3,3 milijarde evra za borbu protiv pandemije, ovo je podsticaj da se brže napreduje sa ekonomskim razvojem. Ulaganje EU, uz podršku instrumenta garancija za Zapadni Balkan, ima potencijal da privuče još 20 milijardi evra javnih i privatnih investicija. Kada se sve sabere, dolazi se do do 32,3 milijarde evra koje će se sliti u region, što bi bio našem regionu, ekonomski i investicioni plan EU predviđa devet milijardi evra u grantovima. Zajedno sa već najavljene 3,3 milijarde evra za borbu protiv pandemije, ovo je podsticaj da se brže napreduje sa ekonomskim razvojem. Ulaganje EU, uz podršku instrumenta garancija za Zapadni Balkan, ima potencijal da privuče još 20 milijardi evra javnih i privatnih investicija. Kada se sve sabere, dolazi se do 32,3 milijarde evra koje će se sliti u region, što bi bio ogroman podsticaj, jer čini skoro 30 odsto BDP-a regiona vrednog oko 100 milijardi evra. Ali, i sam Zapadni Balkan treba da se konsoliduje i tu dolazimo do zajedničkog regionalnog tržišta koji ide ruku pod ruku sa ekonomskim investicionim planom EU. Mi smo veoma malo geografsko područje sa oko 18 miliona ljudi, uprkos tome, 50 odsto ljudi na zapadnom Balkanu nema jednaku mogućnost slobodnog kretanja sa identifikacionim dokumentima. Ovo je region raštrkanih tržišta sa različitim pravilima i procedurama. Cilj je da se oni usklade i da se omogući nesmetan protok roba, ljudi, usluga i kapitala, ali i da celi region postane atraktivna destinacija za ulaganje. Trebalo bi, međutim, da imamo na umu svetski trend digitalizacije i pripremimo planove da uhvatimo korak sa novim tehnologijama i tako budemo konkurentni. Zelena agenda je takođe nešto što će biti u središtu naše pažnje u narednim godinama, s obzirom da ona podržava sve ostale segmente života. Još jedna slaba tačka regiona je odliv kvalifikovane radne snage, a posebno mladih. U ovom trenutku u regionu postoji pet hiljada zahteva za međunarodno priznavanje akademskih kvalifikacija. Treba to da pojednostavimo i da radimo na tome da naša društva budu atraktivna za privrednike, ali i za ljude – da ostanu, doprinose i rade u regionu umesto da se odsele. Kao što i sami, međutim, znate zajedničko regionalno tržište nije nova ideja. Njegova realizacija je zasnovana na dobrim temeljima koje su postavila prethodna postignućima u okviru regionalnog ekonomskog prostora. Sve se ovo radi zbog boljeg života građana, zdravijeg okruženja, pristojnih i bolje plaćenih radnih mesta, mogućnosti za novoosnovana mala preduzeća, a naročito za mlade ljude, lakšeg putovanja, obrazovanja, bolje povezanosti, bržeg interneta, boljih javnih usluga i konkurentnih tržišta sa dobrim odnosom vrednost za uloženi novac. I opet ne možemo, a da ne spomenemo pandemiju. Ona je zaista ukazala na sve slabe tačke naših društava i na činjenicu da nema niti vremena niti prostora za izolovane aktivnosti pojedinačnih ekonomija, već da smo jedni drugima potrebni da delimo i dobro i loše. Ne samo da nam je pandemija otvorila oči već je stvorila i atmosferu odlučnosti naših partnera da deluju. I to je ono što mi uliva optimizam.

Pandemija je poremetila životne tokove, globalno i lokalno. Savjet je uradio mnogo na prevladavanju vitalnih problema u regionu, koje je pandemija samo pogoršala. Javnost malo zna o “zelenim koridorima” uspostavljanim tokom pandemije, u kojoj mjeri će nas oni povezati međusobno i sa Evropom i šta biste izdvojili kao najznačajnije inicijative?

Kao i većinu, i nas je korona zatekla nespremne. Ali, svi smo morali brzo da se prilagodimo i pronađemo način da živimo i radimo u ovoj situaciji “nove normalnosti” koja će se nastaviti i u doglednoj budućnosti. Međutim, u jednom trenutku, dok su nam kretanje i rad bili ograničeni počela da raste panika, pa su ljudi počeli nekontrolisano da kupuju robu, hranu, lekove, čak i toalet papir, kada su se granice, jedna po jedna, zatvarale, kada je bilo sve više izveštaja o broju zaraženih, mi smo razmišljali o tome šta možemo da uradimo, umesto da čekamo da se situacija smiri. Drago mi je da su vlade iz regiona, Evropska unija i naši partneri u CEFTA-i i Sekretarijatu Transportne zajednice oberučke prihvatili našu ideju o zelenim koridorima na zapadnom Balkanu radi olakšavanja protoka osnovnih roba, kao što su hrana i lekovi. Nikome nije bilo od koristi da vozači na svakom graničnom prelazu čekaju više od 20 sati, a između ekonomija zapadnog Balkana ima 14 graničnih prelaza, dok ih je 18 sa Evropskom unijom. Svaka minuta koju su vozači proveli čekajući na graničnim prelazima koštala nas je 2 evra. Zamislite koliko je to minuta, odnosno evra. I ne samo to. Biti brz u vremenu pandemije može značiti razliku između života i smrti. Tako da smo se brzo okupili i počeli da radimo na ovome. Nije bilo lako. U regionu nikada nije ni bilo lako postići konsenzus. Međutim, mi smo, svi zajedno, to uspeli u rekordnom vremenu. Svi u razumeli hitnost i važnost. Drago mi je da nam je to pošlo za rukom. Kao deo zajedničkog regionalnog tržišta sada želimo da zajedničke granične prelaze, čime će se uštedeti novac i vreme. Izračunato je da bi region uštedeo 800 miliona evra godišnje ako bi svi granični prelazi u ovih šest ekonomija bili zajednički i radili 24 časa, svih sedam dana u nedelji.

Čim ste postavljeni za generalnu sekretarku poslali ste poruku ženama regiona da razvoj svih društava regiona u velikoj meri zavisi od njih. Gdje su danas žene u regionu?

Prema zadnjem Balkan barometru danas procenat žena zaposlenih u preduzećima na zapadnom Balkanu iznosi 38 odsto. Činjenica da bi samo 7 odsto direktora preduzeća pre zaposlilo ženu nego muškarca dodatno obeshrabruje. Ako, s druge strane, znamo da ekonomije zapadnog Balkana gube 5 odsto BDP-a zbog razlika u učešću žena kao preduzetnica i da bi BDP regiona mogao biti za 20 odsto veći ako bi žene učestvovale na tržištu rada na istom nivou kao i muškarci, onda je to jasan znak da taj odnos trebamo da promenimo. Žene su najača snaga na svetu i trebamo da slavimo našu ambiciju, da ostvarimo naše sposobnosti da budemo donosioci odluka, vlasnice firmi, da odlučujemo o ishodima izbora u našim društvima. Ne možemo da dozvolimo da budemo vanredna vest zato što smo uspešne, uspeh žena treba da bude svakodnevna vest. A jedini način da se to uradi jeste da se stalno i revnosno radi na osnaživanju žena. Mi smo to započeli u Savetu za regionalnu saradnju. Preko 60 odsto naših zaposlenih su žene i žene se nalaze na skoro svim vodećim položajima. Kampanja osnaživanja žena samo je jedan korak u stvaranju ambijenta u kome žene preuzimaju vođstvo.   Pored toga, promovišemo žene u nauci, tehnologiji, inženjerstvu i matematici i radimo sa ženama koje su zaposlile druge žene, a naročito tokom vremena pandemije. Do sada svi već znamo koliko su ova vremena izazovna, ali su žene ipak uspele ne samo da održe svoje biznise, već i da ih prošire, dok su istovremeno držale domaćinstvo na okupu i ostajale prisebne. Nije to bas lagan zadatak, zar ne? Ne verujem da žene imaju manje prava na prilično tradicionalnom i patrijahalnom Balkanu u odnosu na ostatak svijeta, ali ono na čemu kao društvo trebamo da radimo jeste da naš glas bude jak, jasan, sposoban i autoritativan. Ne zato što je to naše prave, nego zato što je to ISPRAVNO. 

U vašoj bogatoj karijeri bili ste profesorka na univerzitetu, ministarka za evropske integracije, podržali ste reformu pravosuđa, iako ste u to vreme još uvek bili u partiji. Kako se premošćavaju jazovi između univerzitetske i političke karijere, a kako između različitih oponentnih stranaka? Odnosno kako se postiže konsezus kada su u pitanju opšti interesi?

Uglavnom ste u pravu. Bila sam sve to, i ne samo to. Napustila sam akademsku karijeru kada sam ušla u politiku, jer nisam mogla da radim oboje, a ne volim kada ne mogu poslu da posvetim onu pažnju koju zaslužuje. Sem toga, imala sam odličan odnos sa studentima. Predavala sam istraživanje, koje spada u prirodne nauke, a studenti koji žele diplomu iz društvenih nauke baš i ne vole matematiku i statistiku. Ali nikada nisu propustili predavanje, a nisam ni ja. Tako da nisam htela da ih razočaram u pogledu tačnosti. Politička karijera je naglo prekinuta i to nije bila moja odluka. Trenutno sam posvećena sadašnjem poslu, odnosno vođenju Saveta za regionalnu saradnju. Ipak, u svemu tome postoji zajednički imenilac, a to je da nastavljam da pokazujem svoju veru u Evropu i ulogu koju Evropa može da ima u regionu, jer sam posvećena Evropljanka, kao i veru u jednake mogućnosti i uključivanje svih društvenih grupa, uključujući i rodnu ravnopravnost, samo u različitim okruženjima, a sada je to okruženje regionalno. Verujem, ipak, da su žene najbolje. Na kraju, treba biti skroman i dovoljno ozbiljan da ne prevariš sebe. Sve žene se suočavaju sa već viđenim bitkama, čak i bez iskustva svetskog rata stalno se i svakodnevno borimo, neke imaju loš posao, neke uopšte nemaju posao, neke imaju dobar posao i žive sa upornim osjećajem da provode nedovoljno vremena kod kuće, neke se osećaju krivim bez neke konkretne krivice, neke se preispituju pred šefom muškarcem čiji je ego beznačajan ako nema kome da se pohvali, tako da iskreno verujem da žene moraju jedna drugoj da budu podrška. Lično nemam vremena za licemerstvo, igrice, kvote ili ordenje časti koje ću izložiti negde na vidljivo mesto. To je, jednostavno, tako. Želim da budem sigurna da moj glas odražava potrebe ljudi koje predstavljam. A to su promene, bolje društvo i poboljšanje života ljudi, kroz obrazovanje, kao dio kreiranja politika u parlamentu ili sprovođenja politika u vladi.

Mladi su najugroženiji

Početkom ove godine pokrenuli ste projekat posvećen mladima u regionu, možete li nam reći nešto više o tome. Kakvo je stanje sa zapošljavanjem mladih u regionu, posebno u kontekstu pandemije. Zapošljavate li vi mlade?

Da, veoma nam je drago da možemo reći da su mladi deo onog šta mi radimo. Kada je reč o zaposlenosti, mladi su najugroženija kategorija u našem regionu, s obzirom da je nezaposlenost stanovništva u regionu 16 odsto, a nezaposlenost mladih 35 odsto. Pandemija je situaciju dodatno pogoršala. Od marta ove godine, kada su primećene prve posledice pandemije, brojke nezaposlenih mladih su se povećale za 27 odsto u poređenju sa 15 odsto povećanja ukupnog broja registrovanih nezaposlenih. To je skoro 800.000 nezaposlenih mladih ljudi, ogroman potencijal za razvoj bilo kog društva, ali i pune ruke posla za naš novi projekat. Projekat Omladinske laboratorije usmeren je na to da se mladi ljudi motivišu i počnu da učestvuju u izradi i sprovođenju politika koje se njih najviše tiču. Trenutna situacija u regionu je takva da imamo skoro četvrtinu, odnosno 22,5 odsto mladih ljudi koji su u  potpunosti neaktivni, odnosno ne školuju se, nisu zaposleni, niti se na drugi način usavršavaju. I na sve to, jedna trećina mladih starosti između 18 i 24 godine uopšte nije zainteresovana za postupke donošenja odluka vlada, od kojih se brojne tiču upravo njih, a za polovinu mladih to uopšte nije tema za razgovor. Projekat Omladinske laboratorije nastoji da se ovaj narativ promeni, da se mladi ljudi podstaknu i angažuju i da zajedno sa organima vlasti oblikuju politike i mere koje se na njih odnose. Sa vedrije strane gledano, nama je u Savet za regionalnu saradnju drago što možemo reći da smo organizacija koja pruža priliku mladima, zapošljavamo mlade kada god se ukaže prilika, tako da se samo tokom ove godine 14 mladih ljudi pridružilo našoj organizaciji. Dobro rade svoj posao, naročito u okolnostima hibridnog rada kada radimo malo preko interneta, a malo iz kancelarije. Nije lako, ali se snalazimo. Više od 20 odsto Saveta za regionalnu saradnju sada čine mlade snage i ponosna sam na to.

Romi su veliki potencijal

Beograd je već godinama domaćin Kancelarije akcionog tima za integraciju Roma 2020 Saveta za regionalnu saradnju. Kako ocenjujete dosadašnje rezultate u integraciji Roma i da li misllite da se probija saznanje da Romi jesu potencijal razvoja svojih društava i regiona?

Vlada Srbije je 2016. godine ljubazno ponudila da naša Kancelarija za integraciju Roma bude smeštena u Beogradu i na tome smo veoma zahvalni. Time je vlada pokazala svoju opredeljenost da radi na uključivanju Roma, što ima smisla budući da Srbija ima drugu po veličini zajednicu Roma, odmah posle Republike Severne Makedonije, sa 147,604 Roma koji tu žive, što predstavlja 2,05 odsto ukupnog broja stanovništva. To su službeni podaci, ali se procenjuje da je taj broj mnogo veći, do 600.000. Inkluzija Roma ne donosi pozitivne promene samo za njih same, već i za društvo u celini, ali i ekonomiju. 88 odsto Roma živi u teškoj materijalnoj oskudici, 1 od 2 ne može da obezbedi hranu svaki dan, samo je 16 odsto njih zaposleno, a skoro 10 odsto nema ličnu kartu. Drago nam je da je zaživela naša inicijativa za podsticanje razvoja ljudskih potencijala u okviru programa povezanosti Berlinskog procesa, odnosno konkretno za jačanje njegove socijalne dimenzije. Prošle godine smo predložili Deklaraciju partnera sa zapadnog Balkana o integraciji Roma koja  je postavila važne ciljeve koje vlade treba da postignu pre nego što se pridruže Evropskoj uniji, a koja je vrlo brzo postala vodilja integracije Roma u regionu. Ekonomski i investicioni plan za zapadni Balkana, koji je predstavljen pre nekoliko nedelja, potvrđuje opredeljenost Evropske unije da pomogne zapadnom Balkanu i da se poboljša tržište rada i digitalno obrazovanje ugroženih grupa stanovništva, uključujući i Rome.