Na poziv guvernera Narodne banke Austrije (Oesterreichische Nationalbank – OeNB) prof. dr Roberta Holzmanna, Radović jegovorila je na panelu pod nazivom „Budućnost monetarne politike i finansijskih tržišta u Evropi“.
Kako je navedeno, na panelu je istaknuto da se centralne banke danas suočavaju sa višeslojnim izazovima – od geopolitičkih tenzija i klimatskih promjena, preko ubrzane digitalne transformacije, do strukturnih ekonomskih pomjeranja.“U evropskom kontekstu, naglašena je potreba za dubljom integracijom finansijskih tržišta kroz dovršetak Bankarske unije i zaokruživanje Unije tržišta kapitala, uz pojednostavljivanje i harmonizaciju regulatornog okvira. Poseban akcenat stavljen je na prilagođavanje politika centralnih banaka i regulatornih okvira pojavom privatnih oblika novca, poput stablecoina, koji mogu uticati na tradicionalne kanale transmisije monetarne politike. U tom kontekstu naglašena je važnost razvoja kredibilnih evropskih rješenja za digitalne oblike plaćanja, uz očuvanje stabilnosti i povjerenja u finansijski sistem”, navedeno je u saopštenju.
Govoreći iz ugla zemlje kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, Radović je naglasila da su reforme CBCG u oblasti SEPA integracije i unapređenja supervizije direktno usklađene sa evropskim standardima i predstavljaju važan korak u približavanju Crne Gore jedinstvenom tržištu EU.
„Za male ekonomije poput Crne Gore, usklađivanje sa evropskim pravilima nije samo tehnički proces, već ključ za jačanje povjerenja, privlačenje investicija i stvaranje novih prilika za građane i privredu“, istakla je Radović.
Na marginama Foruma, Radović je imala niz bilateralnih sastanaka sa kolegama iz evropskih centralnih banaka, međunarodnih institucija i predstavnicima poslovne zajednice.
Evropski forum Alpbach 2025 održan je tradicionalno u austrijskom Tirolu, ove godine na temu „Recharge Europe“, posvećenoj obnovi evropske otpornosti i vrijednosti u uslovima rastućih geopolitičkih i ekonomskih tenzija, klimatskih prijetnji i ubrzanih tehnoloških promjena.
Forum, koji je utemeljen 1945. godine, okupio je oko 4.000 učesnika iz evropskih i međunarodnih institucija, vlada, centralnih banaka, akademske zajednice, poslovnog sektora, civilnog društva i mladih, sa ciljem da se kroz interdisciplinarni dijalog oblikuju održiva rješenja za budućnost Evrope.
Preporučeno
Program Foruma, predočeno je, bio je strukturiran kroz niz tematskih cjelina posvećenih demokratiji i vladavini prava, klimatskoj i digitalnoj tranziciji, bezbjednosti, te finansijama i ekonomiji. Poseban akcenat stavljen je na jačanje konkurentnosti evropske ekonomije i mobilizaciju privatnog kapitala za zelenu i digitalnu transformaciju.
Video