”Jer u Crnoj Gori, ja to odavno tvrdim, ne može se primijeniti ona ustanovljena ekonomska matematika koja važi za druge sisteme, u Crnoj Gori dva i dva nijesu isto kao u Češkoj i u Mađarskoj. Ovdje se potrošač ponaša prilično drugačije nego prosječan evropski potrošač”, kaže Drecun.

Svako kritikuje budžet iz svog ugla, dodaje Drecun, a on smatra da je ovako kako je predložen, na mnogo višem nivou socijalne održivosti nego svi dosadašnji budžeti.

”Smanjuje jaz između najbogatijih i najsiromašnijih, ne može se reći da to reguliše u potpunosti, ali je jedan dobar početak, dobra osnova za nadogradnju u narednom trogodišnjem do petogodišnjem ciklusu.

Šta podrzumijevam pod tim, ovaj budžet je klasičan budžet preraspodjele postojećeg društvenog dohotka, postojećeg dijela GDP-a i mi imamo fakat određenih poreskih olakšanja, ali isto tako imamo i poreskih pritisaka na više dohotke. Tako da se ne može govoriti samo da je došlo da smanjenja poreza i doprinosa, jeste u stopama, ali diferencirane su stope na više dohotke, plaća se viša stopa poreza na dobit gdje je predložena da bude na dobiti preko milion eura 15%, a neku dobit u nekoj granici čini mi se, od 500 hiljada do miliona, da bude 12% , te da bude 9% za niže dohotke, što je sasvim prihvatljivo. Isto tako i za dohotke građana, građani koji imaju neto zaradu preko hiljadu eura plaćaće 15% poreza na dohodak. Jedino što se može reći da je revolucionarno jeste ukidanje doprinosa na zdravstvo, a vidjećemo kako će to funkcionisati, ja mislim da ima prostora da se iz drugih budžetskih prihoda sve to namiri i određenim uštedama”, kazao je Drecun.

Upitan da prokomentariše mogućnost novog zaduženja od 1,4 milijarde koje je predviđeno predlogom Budžeta za 2022. godinu, Drecun je istakao da ako bi se radilo o zaduživanju za otplatu duga po povoljnijim kamatnim stopama to treba pozdraviti.

”Ukoliko se iza toga krije nešto drugo to treba demistifikovati, vjerovatno neko zaduženje koje bi bilo u cilju održivosti i podrške proizvodnji, odnosno podrške države proizvodnim projektima, ne bih bio protiv takvog zaduženja. A, protiv zaduženja koje vodi direktno potrošnji, uvijek sam bio i biću”, dodao je on.

Komentarišući neizvjesnost usvajanja Budžeta, Drecun kaže da se poslanici ne ponašaju zrelo i odgovorno, jer će, kako tvrdi, opstrukcija ovakvog budžeta koštati građane očekivanja povećanja zarada.

”Ponašanje poslanika trebalo bi da bude mnogo odgovornije, svi se oni ponašaju iz svojih političkih i partijskih uglova i ne pokazuju opštu zrelost jer najmanje je potrebno oko budžeta praviti političke svađe, prostora za političke razlike ima na drugim poljima, a ovdje se radi o životu, egzistenciji jer ako se ne usvoji budžet ulazimo u dvanaestinu tekućeg budžeta i to bi već značilo potpuno drugu politiku u odnosu na ovu. To bi moglo da dovede do novih kočenja, do zastoja u privlačenju stranih investicija, jer ovaj set Evropa sad su podržali i strani investitori, međunarodni partneri i vjerujem da treba malo više odgovornosti pokazati”, kazao je Drecun.

Napominje da je mnogo veća odgovornost na poslanicima vlasti, nego poslanicima opozicije.

”Od poslanika opozicije može se razumjeti čak i destrukcija budžeta, ali kod poslanika vlasti ovakvo ponašanje je po meni skandalozno. I licitiranje sa 650 eura najnižom zaradom, a do juče ta ista grupacija tvrdi da je neodrživo i 450 govori koliko su ozbiljni, dakle ovdje se radi o politikanstvu i moguće pokušaju obesmišljavanja čitavog budžeta , i moguće tehničkoj opstrukciji koja bi mogla da dovede do nekog zamora materijala kod ministra finansija u kome bi on možda povukao sve to ili možda i sam podnio ostavku, jer je uložen veliki trud da se sprovede i mi vidimo da poslanici vlasti to opstruiraju”, zaključio je Drecun.