Video
„2020. je godina,po mnogim parametrima, godina zaustavljanja ekonomskog rasta, ulaska u recesiju što se odražava na dinamiku samog procesa i to ne samo Crne Gore, već i zemalja regije. U izvještaju Evropske komisije nijesmo nažalost dobili mnogo preporuka kako dalje.
Ali što se tiče tempa integracija EU, ozbiljna zdravstvena i još ozbiljnija ekonomska kriza, uz to imamo i političku tranziciju, tako da najavljene preraspodjele resora i potreba konsolidacije mogu negativno uticati na usaglašavanje i na odgovor na evropske zadatke“, smatra Đurović.
U svakom slučaju trostruka kriza u kojoj smo se našli ne ide u prilog dinamiziranju EU procesa, dodaje Đurović.
Crna Gora je pregovore o članstvu u Evropskoj uniji otvorila prije osam godina i do sada je otvorila sva poglavlja, a privremeno zatvorila pregovaračka poglavlja 25 – Nauka i istraživanje, 26 – Obrazovanje i kultura i 30 – Vanjski odnosi.
Preciznije, junu smo otvorili posljednje pregovaračko poglavlje Poglavlje 8 – Konkurencija, dok smo čak u junu 2017 privremeno zatvorila poglavlju 30. Ekonomski odnosi sa inostranstvom.
Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji saopštio je 7. februara tokom prve zvanične posjete Crnoj Gori da će aktuelna Evropska komisija ponovo na listu prioriteta staviti proširenje za zemlje Zapadnog Balkana.
Crna Gora je predvodnik u tom procesu i možda jedna od potencijalnih zemalja koja bi mogla biti spremna za članstvo do 2024, istakao je tada Varhelji.
Profesoricu Gordanu Đurović pitali smo da li su sa ove vremenske distance takve projekcije i realne:
Preporučeno
“Ne bih se sada bavila sa datumima, u svakom slučaju važno je da se postave prioriteti i da se njima posvetimo i da obaveze ispunjavamo koliko imamo kapaciteta držeći se tih prioriteta, a osnovni je da se konsolidujemo, u smislu da se stabilizujemo kada su posrijedi javne finansije i opšte upravljanje”, zaključila je Đurović.
