Iako je bivši premijer Dritan Abazović pompezno najavljivao da će preuzimanjem trajektne linije Kamenari Lepetane država ostvarivati multimilionske prihode, podaci poreske uprave o poslovanju MOrkosg dobra za prošlu godinu pokazuju drugačije stanje.

Iako je kupovinom trajekata imovina JPMD značajno narasla, negativni efekti na poslovanje te institucije su više nego očigledni.

Podaci pokazuju da su dugoročne obaveze te firme porasle skoro sedam puta na ukupan iznos od 4,04 miliona eura, a kratkoročne obaveze porasle skoro tri puta na iznos od 2,39 miliona eura. Sa 9.013.054 eura gotovine na računima i blagajni koliko je bilo na kraju 2022. godine, ta kompanija je kraj poslovne 2023. dočekala sa samo 3.402.331 euro gotovine na računima i u blagajni.

Iako su najave bile da će Morsko dobro prihodovati preko osam milona, ta najava se nije obistinila pa su prihodi bili tri miliona manji iznosili su 5,2 miliona eura.

Troškovi poslovanja Morskog dobra lani su se uvećali skoro tri puta sa 2,76 miliona eura u 2022. na čak 7,37 miliona eura. Pri tome neki od troškova bilježe vrtoglav rast uzrokovan upravo poreuzimanjem brodarske djelatnosti – troškovi održavanja su sa 1,96 miliona eura u 2002. lani porasli na 3,2 miliona a troškovi neproizvodnih usluga (u koje se ubrajaju advokatske i konsalting ulsuge, revizija, objavljivanje javnih oglasa u vezi tendera…) su sa 409.613 u 2022. skočili na lanjskih čak preko 1,7 miliona eura, dok su trškovi zakupnina porasli skoro pet puta na ukupan iznos od 110.778 eura jer je preduzeće lani skoro dva mjeseca iznajmljivalo jedan od trajekata bivšeg operatera na ovoj liniji Pomorskog saobraćaja prije nego što je kasnije kupilo taj brod. Za gorivo je lani potrošeno 804.762 eura, što je uvećanje od 29 puta u odnosu na godinu ranije kada Morsko dobro nije imalo trajekte. Troškovi rezervisanja za sudske sporove, otpremnine zaposlenima, odnosno jubilarne nagrade radnicima lani su narasli skoro sedam puta, na ukupan iznos od 442.369 eura.

Osim enormnih troškova brodarskog biznisa JPMD je uvećalo i troškove za reprezentaciju.

Menadžment je lani pet puta uvećao i troškove za reprezentaciju koji su bili 101.676 eura, a na reklamne troškove je otišlo 95.829 eura – oko dva i po puta više nego godinu ranije. Za razna sponzorstva i humanitarne aktivnosti izdvojeno je 269.165 eura 40 odsto više novca nego godinu ranije.

No, jedan od najzinimljivijh podataka je i onaj koji se tiče procjene vrijednosti imovine tj. trajekata Morskog dobra.

Morsko dobro je prošle godine za kupovinu osam trajekata potrošilo 11,89 miliona eura, a preko jednog međunarodnog projekta dobilo je i novi veliki gliser koji je koštao 170.000 eura.

Međutim, sve to što je tada kupljeno i dobijeno, prema procjeni koju je krajem februara na osnovu ugovora o procjeni vrijednosti imovine te državne firme sklopljenim sa kompanijom “Breza” vrijedi tek 9,69 miliona eura, što predstavlja novi gubitak od preko dva miliona eura.

Procjenitelji su odredili da osam trajekata i dva glisera vrijede 8,9 miliona, a rezervni djelovi kojima Morsko dobro raspolaže za tu flotu vrijede 697.631 euro.

Iako su cijeli posao oko preuzimanja trajektne linije pratile kotroverze, od kojih neke istražuje i SDT 43. vlada na čelu sad Dritanom Abazovićem je pravdala da će se to višestruko isplatiti, no, kako su i mnogo obećanja pala u vodu tako i ovo sa upravljanjem trajektnom linijom nije donijelo očekivane benefite, a šteta sa ovim tempom će svake godine bivati sve veća.