Kada je 20. oktobra 2021. u Nikšiću ubijen radnik obezbjeđenja Pošte Ljubiša Mrdak, a od njega i njegovih kolega opljačkano 423.000 eura, činilo se da su Uprava policije i Više državno tužilaštvo obavili efikasnu i brzu istragu.

U ime tužilaštva istragom je rukovodila tadašnja viša državna tužiteljka Maja Jovanović, a policijsku istragu je predvodio tadašnji rukovodilac Grupe za suzbijanje krvnih delikata u Sektoru za borbu protiv kriminala, današnji vršilac dužnosti direktora Uprave policije Lazar Šćepanović, a imena uhapšenih u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori su se nizala iz dana u dan.

Njih dvoje su, dvadesetak dana nakon teškog zločina, na konferenciji za medije kazali da je zločin uspješno rasvijetljen, te da se sedmorici uhapšenih na teret stavlja ubistvo u saizvršilaštvu, te da je sve rezultat odlične saradnje sa kolegama iz BiH.

Takođe su naveli i da su pretresene desetine stanova u obje države i da su pregledani snimci sa 250 kamera. Iza rešetaka su se našli Mitar Knežević, Stojan Albijanić, Nemanja Miljković, Petar Zolak, Srđan Svjetlanović, Stefan Regojević, dok je David Banjac u bjekstvu.

Međutim, tri i po godine nakon Mrdakovog ubistva i teške pljačke, svih sedmorica optuženih su oslobođeni optužbi, prvostepenom presudom koju je 25. februara izrekao sudija Višeg suda u Podgorici Veljko Radovanović. Obrazlažući svoju odluku, Radovanović je kazao „da je Sud zapalo da radi posao tužilaštva“, odnosno da je Vijeće sudija u sudskom postupku bilo prinuđeno da sprovodi istragu.

Povezani članci

Društvo

Ovo su ažurirani spiskovi podrške studentima “Kamo Śutra”

Hronika

Koliko je kisjeline potrebno da se uništi leš

Politika

Milorad Marković izabran za vrhovnog državnog tužioca

Dok je javnost ostala skandalizovana ovakvom odlukom, počelo je svojevrsno prepucavanje u pravosudnom sistemu – Više državno tužilaštvo je skrenulo pažnju sudiji Radovanoviću da se drži svog posla i da se ne miješa u rad tužilaštva, te da će uložiti žalbu na ovakvu odluku, a potom se oglasio i Sindikat tužilačkih organizacija koji je takođe oštro odgovorio na ocjenu Radovanovića o sprovođenju dokaza.

Sagovornici M portala i arhiva čitavog sudskog procesa ipak govore drugačije – sud je, na osnovu onoga što je imao kao dokaze kroz optužnicu i kroz izjave svjedoka, teško mogao da donese drugačiju odluku od one koju je izrekao sudija Radovanović. „Kakve istraga i optužnica, takva i presuda. I nije jedina“, kaže jedan od njih.

Sudije, advokati, tužioci i istražitelji sa kojima je M portal razgovarao predhodnih dana saglasni su u jednom – nije dobro što se tokom vremena promijenilo nekoliko tužilaca koji su vodili slučaj i zastupali optužnicu, a ni oni koji su započeli istragu u policiji nijesu ostali do kraja da rade na predmetu.

Kao što smo već naveli, nakon ubistva Mrdaka i pljačke Pošte u Nikšiću, tužilačku istragu vodila je tada viša državna tužiteljka Maja Jovanović, a policijsku je predvodio tadašnji šef sektora za krvne delikte Lazar Šćepanović. Oboje su u međuvremenu napredovali – Maja Jovanović je dva mjeseca prije podizanja optužnice izabrana za vršiteljku dužnosti Vrhovne državne tužiteljke, pa je od nje slučaj preuzela Tatjana Begović, koja je i podigla optužnicu. Deset mjeseci kasnije, i Begović je izabrana za v.d. VDT nakon isteka mandata Jovanovićke, pa su optužnicu zastupali Armin Selmanović i Radmila Gačević. Lazar Šćepanović je u međuvremenu napredovao do pozicije vršioca dužnosti direktora Uprave policije.

Zločin je rasvijetljen početkom novembra 2021. godine, kada su Jovanović i Šćepanović saopštili do tada poznate detalje istrage i naglasili odličnu saradnju sa institucijama BiH. Uhapšeno je šest osumnjičenih, dok je sedmi u bjekstvu.

Sagovornici M portala, koji su zbog svojih pozicija u pravosudnom sistemu zahtijevali da ostanu anonimni, naglašavaju da je posao tužioca koji vodi istragu da od policije traži svaki dokaz i informaciju koje smatra relevantnim za podizanje kvalitetne optužnice, ali da i policija sama može, ukoliko u toku istrage naiđe na nove detalje, dostaviti tužiocu materijal koji smatra relevantnim, uz adekvatno objašnjenje zbog čega je važno da se i to nađe u optužnici i među dokazima. Svakako, tužilac na kraju odlučuje šta će se od dokaza naći u optužnici, ali se tužioci u istragama i prikupljanju dokaza apsolutno oslanjaju na ono što zatraže od policije i što im policija pribavi.

U krajnjem, ukoliko izostane dovoljno dobro obavljen policijski posao, prikupljanje dokaza, forenzika i svi ostali elementi, ni sama optužnica ne može biti dobra. Da li je bilo propusta u istrazi ili manipulisanja i prikrivanja eventualnih materijalnih dokaza do kojih se došlo u bilo kom, pa i ovom predmetu, može pokazati samo novi krivični postupak i nova istraga koja bi morala biti okrenuta u drugom pravcu, kažu sagovornici M portala i dodaju da se do toga u Crnoj Gori rijetko ili nikad ne dođe.