09.08.

13:23h

Dok sam sjedio na terasi,  ispijao kafu i gledao u morsko prostranstvo prosuto ispred porodične kuće, nestrpljivo očekujući dolazak maestrala sa sjevero-zapada, zapade me pomisao.

Koja će možda da zasmije mnoge, neke namrgodi. Meni dođe logično.

Klimaks neočetništva morao je da ima svoj početak. I tok.

Povezani članci

Društvo

Striko Mitar i Demokrate

Društvo

Piperović: Stvarni vanknjižni vlasnik u pravu ne postoji

Kolumne

Žekson njih kolumnom, oni njega Bemaxom

Koji nije mogao neprimjetan da ostane. I koji je stvar dogovorenog ili prećutnog dila. Političkog. Obratite pažnju.

Od 30. avgusta, oslobodilačke građanske partije, jedna nastala nakon toga, imale su ciljni, samo jedan target – Bemax.

URA, Demokrate, pa PES, besomučno su jurile i sijenku te firme. Svi resursi tamo su bili okrenuti.

Plan je bio -satrti.

Mućak.

Braća neočetnici nijesu pokazivali interesovanje za to.

I dogovor je počeo da se realizuje.

Mi vama Bemax, vi nama nesmetano institucionalizovanje i radni angažman oko revizije 1941 – 1945.

Vi udrite po Tigru, mi ćemo po partizanima.

I srešćemo se u Zaostro.

Da budem iskren.

Moja stradalnička porodica, jedna od najpartizanskijih u podgoričkom srezu, nije mi pomogla da budem Titov fan. Jedne prilike, na moru, u čamcu, bili smo otac i ja. I nebo iznad nas. Bila je 1978. godina. Rekao sam mu šta mislim o Titu i sistemu.

Ko je tebe napravio, pi*da ti materina, kazao je strogi policajac govoreći mi “Da imam pištolj, pucao bi u tebe”. Vrlo nesvjestan da bi, da je uspio, promijenio tok pravosudne istorije. I to razvojni put Ane Vuković, Vesne i Ranke i ostalih koji su ispisivali istoriju crnogorskog tužilaštva. Do skora. A mene učinio počasnim palim disidentom. Na moru.

Dakle, nijesam stvari gledao crno-bijelo. Imao sam svoj kut. Što će reći – ugao gledanja.

I sada URA, Demokrate, PES (Bošnjaci i Albanci nijesu odavle, doduše – ne svi), vjerovatno imaju dilemu reseta.

Tigar ili Draža?

Rekao bi Šekspir. Na engleskom.

Bemax ili Pavle?

To Šekspir ne bi rekao, jer možda nije čuo za njih.

Bogdanović, Abazović i Koprivica, minus neki Dragaš – jesu.

P.S: U čemu su se preigrali URA, Demokrate i PES?

U potrebi da pretjerano budu omiljeni. Jer omiljenost daje pravo na nadu glasačima.

Neke nade ostaju uvijek neispunjene, pa jedan pristalica koji ode, nezgodniji je od svakog političkog protivnika.

Tada sudac (Vuk bi rekao sudija) – obično svira kraj.

Tako biva.

Stavovi izraženi u ovoj kolumni ne odražavaju nužno uređivačku politiku portala Standard.