“Prethodna dobra praksa formiranja posebnih timova za izbore 2016. i 2020. godine može biti putokaz za povećanje transparentnosti. Jednako tako, primjer netransparentnosti MUP na ovom polju možemo naći u praksama za predsjedničke i parlamentarne izbore 2023. godine”, navodi CDT.

Kako su dodali, osnivanje, funkcionisanje i nadležnosti ovakvih timova bi trebalo regulisati zakonom, jer bi se na taj način uveo kao redovan novi nivo kontrole biračkog spiska koji će omogućiti svim zainteresovanim stranama, koje imaju zakonsko pravo, da prate birački spisak i imaju uvid u sve relevantne informacije uključujući i izvorne registre.

“Ovaj tim bi trebalo da bude sastavljen od predstavnika/ca MUP-a, predstavnika/ca političkih subjekata koji učestvuju na izborima, te NVO-a akreditovanih za praćenje izbornog procesa. On bi bio uključen u poslove analize izvornih registara koji čine birački spisak, kontrole biračkog spiska AFIS-om, „narezivanja“ biračkog spiska na stanice za elektronsku identifikaciju birača/ica i druge aktivnosti vezane za povećanje tačnosti i ažurnosti biračkog spiska”, zaključuje CDT.

Povezani članci

Politika

CDT: Dio Vlade manipulacijama brani antievropske i autoritarne ideje

Politika

(UŽIVO) CDT bilježi nepravilnosti: Biraču nije dozvoljno da glasa jer ima dvojno državljanstvo, CDT-u birači javljaju da dobijaju pozive iz Srbije sa pitanjima koga će glasati