POBJEDA: Što je glavni razlog loših odnosa između Srbije i Crne Gore?
JANJIĆ: Nedostatak strategije, a najnoviji sukob je znak da se sve oko „srpskog sveta“ raspalo, samim tim i ideja da se Crna Gora totalno stavi pod kontrolu. Vučić nema strategiju i njegov cilj je samo da ostane na vlasti i pokrije sve izvore vlasti: novac, medije i društvo. Crna Gora je imala i političku i bezbednosnu strategiju: ubrzanje osamostaljenja i ulazak u NATO i 2013. godine je nudila carinsku uniju koju je Srbija odbila.
POBJEDA: Srbija je ponudila Open Balkan.
JANJIĆ: Vučić je uobrazio da sa Albanijom može da istisne Kosovo i eskalirao je u želji za promenom teritorija. To se videlo na unutrašnjem dijalogu o Kosovu koji je prekinut, a Aleksandar Vulin je držao sastanke sa azijskim forumom na kojem se crtaju mape.
Bio je zastoj u EU integracijama čemu je prethodila dvojna politika koju je Vučić igrao preko Milorada Dodika, u koju je trebalo da bude uvučena i Crna Gora i da se tako zaokruži ,,srpski svet“. To je model koji je Tomislav Nikolić dogovorio sa Rusima. Milo Đukanović je zatim prekinuo svaku komunikaciju sa Dodikom, a kasnije i sa Vučićem.
POBJEDA: Koji je Srbija imala zadatak u aferi „državni udar“ 2016. godine?
JANJIĆ: BIA Srbije je služila kao platforma za državni udar Federalnoj ruskoj službi (FSB). Jedan od ruskih operativaca je rekao: „Sve što smo radili preko Srbije je propalo, i Makedonija i Crna Gora“. Kasnije je došlo dobro organizovano događanje naroda – litije koje su stvorile iluziju da će se napraviti kontrola nad Crnom Gorom ne samo preko Mandića, nego i Spajića, koji je bio nepoznat za javnost, ali je pre dolaska na vlast obišao Beograd zbog konsultacija kako da se vodi ekonomska politika.
POBJEDA: Iako je državna zajednica Srbija i Crna Gora bila oročena na tri godine, Boris Tadić je rekao da ga je iznenadio referendum?
JANJIĆ: Vučić i Tadić imaju zajedničke greške, ali Vučić je manje frustriran crnogorskom nacijom nego Tadić koji je poreklom Crnogorac i tu je problem identiteta.
U priči o međusobnim odnosima Đukanović je nudio korake ka rešenju, a Srbija nije nudila ništa. Kada se videlo da Crna Gora ide u NATO, stigla je komanda iz Rusije šta treba da se radi. Tadić je samo glumio i smislio je vojnu neutralnost. Crna Gora je nudila mirno rešenje: da se odredi njen status i povrati državnost. Usledila je prljava igra sa nametnutim kriterijumom oko referenduma i da će ako 55 odsto građana glasa ,,za“ to biti prihvatljivo i za javnost u Srbiji. Sa jedne strane, Tadić i Vojislav Koštunica su pružali otpor, a sa druge stalno se držala kriza da sever Crne Gore hoće da se otcepi. Setite se samo koliko je Filaret kampovao.
POBJEDA: Tadić je uveo crkvu u rješavanje odnosa sa Crnom Gorom i tadašnjeg šefa diplomatije Srbije Vuka Jeremića poslao na sjever. Šta je želio da postigne?
JANJIĆ: Tvrdim da je period Borisa Tadića najmračniji, a ovo sada je eskalacija toga. Nema nijednog zakona koji je tada donet u Tadićevo vreme da je promenjen. Vučić ih je samo iskoristio.
Vršljanje po Crnoj Gori je problem krize identiteta Tadića, političke karijere njegovog oca i događaja među Tadićima u vreme Informbiroa. To je lični momenat koji je uticao na formiranje jednog stava, a ekipa oko Tadića je bila vrlo opasan operativni tim.
POBJEDA: Do kada će trajati ova faza bez kontakata najviših državnih zvaničnika?
JANJIĆ: Dokle god je Vučić na vlasti. Nakon toga dolazi suočavanje sa mnogim posledicama: Crna Gora će otići u EU i u energetskom smislu brzo će napraviti južnu konekciju jer je na moru. Sa druge strane, Srbija ima energetski problem i njeni političari stalno pate da izađu na more gde hoće da komanduju.
POBJEDA: Zašto Srbija okrivljuje Crnu Goru za gubitak Kosova?
JANJIĆ: Narativ o Kosovu stvoren u vreme Dobrice Ćosića sada se pojavljuje i u studentskom memorandumu – Kosovo je deo Srbije po Ustavu, ali može da se pregovara i sa međunarodnom zajednicom. O čemu da pregovaraš kada je proces oko Kosova završen.
Ideje koje mladi izlažu o Kosovu zagovara profesor Milo Lompar, koji neće da preuzme odgovornost za te ideje. Studentski skup 28. juna prošle godine pozdravio je Momo Trajković – prvi Miloševićev ministar u zavođenju reda i izbacivanju Albanaca sa posla. Kosovski mit se studentima obija o glavu, zbog njega ostaje problem jer se za Crnu Goru tvrdi da nas je izdala i zabola nož u leđa.
Crna Gora nema problem sa Kosovom, ali Srbija ima problem sa Crnom Gorom zbog njenog napretka. Već sada su vidljive razlike u društvenom napretku Crne Gore u odnosu na Srbiju, ali o tome se ne govori. Nema međunarodnog tela koje nema predstavnike Crne Gore u odnosu na broj stanovnika, moji studenti iz Crne Gore rade po raznim međunarodnim organizacijama. Crna Gora je dobila elitu koja nije provincijalna.
POBJEDA: Koliko ima istine u tvrdnji vlasti da se u Beogradu obračunavaju crnogorski kriminalni klanovi?
JANJIĆ: Kriminal je bio najbolji u doba sankcija, a u ratu je postao prihvatljiv za većinu građana i tu se stvorila predstava da Crnogorci drže glavne novce i tokove kriminala, ali sve vreme u to je bila uključena i država Srbija. Crna Gora nema infrastrukturu da bi podržala neku ozbiljnu kriminalnu mrežu. Uzmimo Šarića kao primer: američka procena je bila da se Šariću ne može suditi u Crnoj Gori i prihvaćeni su uslovi da mu se sudi u Srbiji. Međutim, u tom momentu su preuzeti i Šarićevi kanali i neki od ljudi koji su u njima sada rade za režim u Srbiji.
Priča da crnogorska mafija vlada Srbijom je netačna, mit je uvek bio prisutan kada treba prebaciti odgovornost sa vlasti iz Beograda na nekog drugog.
POBJEDA: U loše odnose spada i „slučaj Marović“ čije izručenje traži Crna Gora.
JANJIĆ: Marović je jedan od instrumenata pogrešne politike Vučića i primili su ga samo zato što je protiv Đukanovića. U jednom istraživanju se pokazalo da je simbol korupcije Marović, a ne porodica Đukanović. Maroviću je zamerana kontrola nad Budvom i interesovali su ga projekti koji su samo za njega imali važnost. Onda se postavilo pitanje šta ti radiš kao država kada imaš takav problem i poznato je šta se desilo posle.
Borba ko je korumpiran a ko nije došla je do porodice Đukanović, ali u tome su veliku ulogu imali i Tadić i mediji u Srbiji. Marovića niko nije spominjao, došao je da dobije zaštitu, dobio je azil i ostaće nasleđen problem.
Preporučeno
Video