S dubokom tugom i pijetetom prema žrtvama, danas govorimo o najvećoj tragediji na evropskom kontinentu od Drugog svjetskog rata – genocidu u Srebrenici. Prošlo je punih 25 godina, ali sjećanja na strašne prizore i dalje snažno žive u nama. Prije pet godina Evropski parlament je donio posebnu Rezoluciju o genocidu u Srebrenici – rekao je Picula.
On je istakao da ni nakon svih ovih godina nemautjehe za one koji su izgubili najmilije. Dodaje da, kao što je važno identifikovati ostatke žrtava zločina, za njihove porodice je jednako važno jasno identifikovati zločin i zločince.
Sudovi u Hagu, BiH, Srbiji i Hrvatskojo sudili su 47 optuženih na više od 700 godina zatvorskih kazni zbog saučestvovanja u genocidu počinjenog u Srebrenici. Da, zločin u Srebrenici je genocid i tako ga treba zvati. Imamo presude Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju i Međunarodnog suda pravde. Ali protokom vremena samo će jačati naša obaveza da zaštitimo žrtve i njihove porodice od programiranog zaborava u režiji političkog inženjeringa. A takvih pokušaja ima i biće ih još; od dodjele Nobelove nagrade onima koji negiraju genocid do kampanja dezinformiranja sponzorisanih od raznih autoritarnih režima – upozorio je Picula.
Naglasio je da je zajednička evropska dužnost ne dopustiti zločinu da naknadno trijumfuje.
Picula je ocijenio da samo obrana istine o prošlosti otvara bolju budućnost generacijama koje dolaze.
– Bogatstvo Bosne i Hercegovine je njeno multi-etničko društvo. Nažalost, političke strukture stvorene u ratnim vremenima često usporavaju istinski napredak te države. Njene posebnosti, različite nacionalnosti, kulture i vjere zaslužuju puno uvažavanje, a njihova ravnopravnost je najbolji zalog za evropsku budućnost BiH. Jasnu perspektivu članstva BiH u EU dugujemo žrtvama Srebrenice, ali i mladima koji će, vjerujem, u miru i prosperitetu živjeti ujedinjeni u različitosti kao građani Evropske unije – zaključio je Picula.
Komentari