Sjedinjene Američke Države (SAD) više ne šalju finansijsku pomoć Ukrajini, a EU je već uložila 174 milijarde eura od početka rata u februaru 2022. godine, od čega najveći deo sredstava dolazi upravo kroz zamrznutu rusku imovinu. Evropska komisija (EK) radi na novom “reparacionom kreditu” koji bi bio podržan zamrznutom imovinom, iako se oko tog predloga nisu složile sve članice.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je danas u telefonskom razgovoru sa novinarima da se namjere EU “svode na planove za nezakonito oduzimanje ruske imovine” i dodao da se “to na ruskom zove krađa”.Predsjednica EK Ursula fon der Lajen rekla je da Unija “ne konfiskuje imovinu, već uzima gotovinski saldo za kredit Ukrajini”.
“Rusija je prouzrokovala štetu i mora biti pozvana na odgovornost”, rekla je ona i dodala da misli da je njen tim pronašao “zdrav pravni način da se to uradi” i da pridobije skeptične članice.
Zemlje EU bi pozajmile Ukrajini oko 140 milijardi eura, a Kijev bi to vratio tek kada Rusija isplati ratnu odštetu Ukrajini, dok bi sredstva ostala zamrznuta ukoliko Moskva odbije predlog.
Premijerka Danske Mete Frederiksen rekla je da je plan EK “prilično dobar put naprijed”.
Šefica EU za spoljnu politiku i bezbjednost Kaja Kalas odbila je da predvidi kada bi plan mogao biti finalizovan, uz obrazloženje da ga “još uvijek ne podržavaju svi”.
Evropska centralna banka upozorila je da bi zapljena imovine naštetila kredibilitetu valute eura, dok EK vjeruje da će Vlade zemalja članica Unije prihvatiti ideju, jer ona ne podrazumijeva zapljenu imovine.
Idealno bi bilo da krediti budu pokriveni sljedećim dugoročnim budžetom EU, a ukoliko se ta mogućnost blokira, u čemu prednjači Mađarska, to bi se učinilo putem nacionalnih garancija, oko kojih oklijevaju neke države, poput Francuske.
Predsjednik Francuske Emanuel Makron izjavio je da “kada se imovina zamrzne, EU mora da poštuje međunarodno pravo”.
Druge zemlje su otvoreno podržale predlog, uključujući Finsku i Švedsku, koje su objavile da je “ulaganje u Ukrajinu ulaganje u evropsku bezbjednost u cjelini”.
Njemački kancelar Fridrih Merc izjavio je prošle nedjelje da je vrijeme “da se primijeni efikasna poluga koja će poremetiti ciničnu igru ruskog predsjednika kupovine vremena i dovesti ga za pregovarački sto”.
“To zahtijeva hrabrost i samopouzdanje da postavimo sopstvenu agendu, umjesto da samo reagujemo na njegovu”, napisao je Merc u autorskom članku u novinama “Fajnenšel tajms” i dodao da bi zajam “osigurao odbrambene sposobnosti Ukrajine na nekoliko godina”.
Kamata zarađena na zamrznutu imovinu već se koristi za finansiranje programa kreditiranja Ukrajine koji je organizovao G7 i na to novi plan ne bi uticao.
Preporučeno
Video