Rođen je 21. avgusta 1978. godine. Danas bi proslavio svoj 40. rođendan.
Za opaku bolest je prekasno saznao. Tog kobnog dana dobio je jake bolove i prevezen je hitno u KBC “Bežanijska kosa”. Doktori su konstatovali da ima karcinom pankreasa. Tamo je i ostao na liječenju.
Kada je izašao iz bolnice, pokušao je sve. Osim medicine u obzir su dolazila i alternativna liječenja…
Nastavio je da živi kao da mu doktori nisu rekli da ima još samo tri mjeseca života. Snimao je seriju u Crnoj Gori. Mnogo rola čekalo je na njega, ali…
Samo dvadeset dana pred smrt krstio se u manastiru Ostrog. Bio je veoma slab i taj čin je jedva izdržao. Ipak, zanimalo ga je koje bi molitve mogao kod kuće da čita… U očima mu se vidjela želja za životom.
Danas ga se sjećaju kolege i često ga pominju.
Glumac Dejan Dedić čiji je Marinko trebalo da bude partner u predstavi “Makbet”, ali, na žalost do saradnje nikada nije došlo, prisjeća se njihovog druženja i posljednjeg susreta.
“Ne volim da kažem da ga pamtim, jer ne prođe dan da ne čujem neku pjesmu koja me na njega asocira ili me vrati na neko od naših večeri. Šta izgovoriti a da ne ukaljate njegovu veličinu, ne ojadite je patetikom, a da opet bude dovoljno“, priseća se Dedić i nastavlja:
“Njega je bilo teško ne zgotiviti odmah. Imali smo gostovanje “Avgusta u okrugu Osidž” u Beču i, naravno, stali smo u Pandorf da se nakupuje šta se može od kvaliteta za manje novca. Cunjali smo i lutali, uzimali neke sitnice i meni zapadne za oko kaput “hilfiger”, koji je bio na nekom prevelikom sniženju, i pošto ja nisam baš najjači sa bojama pitam Makija: “Maša, ‘e li ovo crno ili teget?” On pogleda onako stručno i veli: “Ada, Dedo, crn.” Riješeno – kupljeno, baš sam crni kaput tražio. Srećni obojica stižemo u Beč, idemo u provod, koji je bio nezaboravan. No, prođe veče, sjutradan svi otišli u muzeje, samo on i ja mamurni ostali u hotelu. Kucam mu na vrata, rekoh: “Imaš li paste za zube, zaboravio sam je?”, kaže da ima. “Gde su ostali?”, rekoh: “Po muzejima”, pogledamo se, puknemo od smijeha, kaže: “A nas ćemo dvojica na kafu”, rekoh: “Ada no što”, nasmijemo se, sredimo i pravac da hvatamo sunce po svim bečkim štrasama. Cunjamo tako, kupujemo igračke, što nama, što za naše, idemo i sve vrijeme pjevamo. Kako on počne, ja se nadovežem i obrnuto. I u jednom trenutku izađemo na sunce i ja skapiram da mi je kaput od sinoć teget da ne može jače. I kažem mu: “Maša, jesam li ja tol'ko p'jan ili je ovo teget”, on pogleda, pauza, pogleda me i kaže: “Bogu mi, Dešo, biće da jes'”, i umremo od smeha na našu sposobnost procjenjivanja nijansi“, prepričava zajedničke trenutke mladi glumac.
Osim njega, često ga pominju i glumica Sloboda Mićalović, kao i glumac Andrija Milošević, voditelj Ognjen Amidžić kao i mnoge druge kolege, piše Kurir.rs.
Njegova bivša supruga Dubravka Mijatović, sa kojom je glumac dobio ćerku Saru ostala je neutješna bez obzira što prije njegove smrti nisu bili u braku. Njena ćerka je prerano izgubila oca. Imala je samo sedam godina.
Devojka Lana Sekulić bila je uz njega do poslednjeg dana. Ostala je sama…
Marinko Madžgalj je preminuo 26. marta 2016. godine.
Preporučeno
Video