Crna Gora ulazi u proces potpune digitalizacije carinskih i necarinskih procedura kroz uspostavljanje Nacionalnog jedinstvenog šaltera za carinu, centralnog informacionog sistema preko kojeg će privrednici na jednom mjestu završavati procedure za uvoz, izvoz i tranzit robe. To je predviđeno Nacrtom zakona o nacionalnoj jednošalterskoj okolini za carinu, koji je pripremilo Ministarstvo finansija, a kojim se prvi put uspostavlja jedinstveni pravni okvir za elektronsku komunikaciju između carinskog organa, državnih institucija i privrede.

Predloženim zakonom predviđa se uspostavljanje Nacionalne jednošalterske okoline za carinu, koja će obuhvatiti Nacionalni jedinstveni šalter za carinu, carinske sisteme i necarinske sisteme javnopravnih organa, prenosi CdM.

Praktično, to znači da bi kompanije ubuduće trebalo da većinu procedura završavaju elektronski, bez obilaska više institucija, dostavljanja iste dokumentacije na različitim mjestima i dugotrajnih administrativnih procedura.

U obrazloženju zakona naglašeno je da je cilj stvaranje povezanog skupa elektronskih usluga za standardizovanu razmjenu dokumenata i podataka u elektronskom obliku.

Predviđeno je da Nacionalni jedinstveni šalter za carinu funkcioniše kao centralna digitalna platforma preko koje će se razmjenjivati dokumenta i podaci između carine, državnih institucija i privrednih subjekata.

„Ciljevi zakona su uspostavljanje Nacionalne jednošalterske okoline za carinu kao povezanog skupa elektronskih usluga za razmjenu dokumenata i podataka u elektronskom obliku, obezbjeđivanje jedinstvenog komunikacionog kanala koji privredni subjekti mogu koristiti za sprovođenje carinskih i necarinskih formalnosti i standardizacija razmjene podataka”, navodi se u obrazloženju.

Sistem će omogućiti podnošenje zahtjeva, dostavljanje dokumentacije, elektronsko izdavanje dozvola, razmjenu podataka između institucija i elektronsko plaćanje administrativnih taksi i naknada.

Predviđeno je i da se preko sistema automatski provjerava usklađenost podataka iz carinskih deklaracija sa podacima iz odluka i dozvola koje izdaju nadležni organi.

Novina je i automatizacija velikog dijela procedura koje se sada u značajnoj mjeri obavljaju ručno.

Nacrt zakona predviđa automatsku analizu rizika u vezi sa podnijetim zahtjevima za donošenje odluka, kao i platformu za koordinaciju zajedničkih kontrola javnopravnih organa. To znači da bi sistem mogao da identifikuje potencijalno rizične pošiljke ili procedure na osnovu unaprijed definisanih kriterijuma i elektronske obrade podataka.

Zakonom se predviđa i automatska razmjena podataka između carinskih i necarinskih sistema radi: provjere formalnosti; upravljanja odobrenim količinama robe; koordinacije kontrola; potpune automatizacije određenih postupaka; razmjene podataka potrebnih za uvoz, izvoz i tranzit robe.

Posebno je naglašena interoperabilnost sistema, odnosno međusobno povezivanje različitih informacionih platformi državnih organa.

Povezivanje sa evropskim sistemima

Jedan od važnijih segmenata zakona odnosi se na usklađivanje Crne Gore sa evropskim pravilima i buduće povezivanje sa sistemima Evropske unije.

,,Zakon predstavlja normativnu implementaciju i funkcionalnu pripremu za usklađivanje sa Uredbom (EU) 2022/2399 o uspostavljanju EU jednošalterske okoline za carinu. Predviđeno je i povezivanje sa sistemom Evropske unije za razmjenu sertifikata EU CSW-CERTEX, kao i sa sličnim sistemima država članica CEFTA sporazuma”, piše u Nacrtu.

Nacionalni koordinator, kojeg će imenovati Vlada, biće zadužen za koordinaciju aktivnosti povezivanja sa evropskim i regionalnim sistemima.

„Predloženi zakon predstavlja sistemski korak u procesu uspostavljanja Nacionalne jednošalterske okoline za carinu, digitalizacije carinskih i necarinskih formalnosti i usklađivanja Crne Gore sa pravnom tekovinom Evropske unije”, ističe se u obrazloženju.

U Nacrtu su definisane obaveze javnopravnih organa i carinskog organa.

Institucije koje imaju sopstvene necarinske sisteme moraće da ih povežu sa Nacionalnim jedinstvenim šalterom za carinu i obezbijede razmjenu podataka.

Organi koji nemaju svoje sisteme koristiće direktno Nacionalni jedinstveni šalter za obradu zahtjeva i donošenje odluka.

Predviđeno je i imenovanje koordinatora u svim institucijama uključenim u sistem, koji će biti odgovorni za njegovo funkcionisanje.

,,Operator Nacionalnog jedinstvenog šaltera za carinu biće organ uprave nadležan za poslove carina, koji će imati obavezu da: obezbijedi pristup korisnicima; održava i razvija sistem; obezbijedi informacionu bezbjednost; izrađuje rezervne kopije podataka; pruža podršku korisnicima; čuva i arhivira dokumentaciju”, naglašeno je između ostalog u Nacrtu.

Elektronsko dostavljanje odluka

Privredni subjekti će preko sistema podnositi zahtjeve za izdavanje dozvola i drugih odluka potrebnih za međunarodnu trgovinu.

Odluke će se dostavljati elektronskim putem preko Nacionalnog jedinstvenog šaltera za carinu.

Zakonom je definisano da se odluka smatra dostavljenom kada korisnik elektronski potvrdi preuzimanje dokumenta ili istekom osmog dana od trenutka kada je dokument postao dostupan za preuzimanje.

,,U komunikaciji će se koristiti kvalifikovani elektronski potpisi i elektronski pečati, u skladu sa propisima o elektronskoj identifikaciji. Predviđeno je i elektronsko plaćanje administrativnih taksi i naknada preko nacionalnog sistema za elektronsko plaćanje”, precizirano je u dokumentu.

Obrada ličnih podataka pod posebnim pravilima

Posebno poglavlje zakona odnosi se na obradu ličnih podataka i informacionu bezbjednost. Predviđeno je da se lični podaci mogu obrađivati isključivo radi razmjene informacija između sistema i sprovođenja carinskih i necarinskih formalnosti.

Zakon definiše koje kategorije podataka mogu biti obrađivane, ko ima pristup tim podacima i u koje svrhe se mogu koristiti.

„Lični podaci ne mogu se koristiti u svrhe različite od onih koje su navedene zakonom”, ističe se u Nacrtu.

Takođe je propisano da se transformacija ličnih podataka vrši korišćenjem IT infrastrukture instalirane u Crnoj Gori.

Kazne do 2.000 eura

Nacrt zakona predviđa i prekršajne odredbe za odgovorna lica u institucijama koje ne budu poštovale zakonske obaveze.

Kazne od 30 do 2.000 eura predviđene su, između ostalog, za: nepovezivanje sistema sa Nacionalnim jedinstvenim šalterom; neimenovanje koordinatora; nezakonitu obradu ličnih podataka; neodržavanje sistema; nepreduzimanje mjera informacione bezbjednosti i nečuvanje dokumentacije.

Prekršajne naloge izdavaće nadležni organi u skladu sa zakonom o prekršajima.

Rok od dvije godine za uspostavljanje sistema

Prema prelaznim i završnim odredbama, Ministarstvo finansija, u saradnji sa Ministarstvom javne uprave i carinskim organom, moraće da uspostavi Nacionalni jedinstveni šalter za carinu najkasnije u roku od dvije godine od stupanja zakona na snagu.

Podzakonski akti trebalo bi da budu doneseni u roku od šest mjeseci, dok će institucije imati rok od godinu dana da sprovedu tehničke i organizacione mjere za povezivanje sa sistemom.

Operator sistema imaće obavezu da u tom periodu obezbijedi tehničku infrastrukturu, sprovede testnu fazu i omogući interoperabilnost sa domaćim i međunarodnim informacionim mrežama.

U obrazloženju se navodi da će realizacija projekta zahtijevati značajna finansijska sredstva za uspostavljanje, održavanje i razvoj sistema, uključujući sredstva iz državnog budžeta i TTFP projekta.

,,Naknada za korišćenje sistema biće definisana posebnim aktom Vlade, a prihod od tih naknada ići će u budžet Crne Gore”, zaključuje se u Nacrtu.