Tokom 2022. godine uvezli smo robu čija je ukupna vrijednost iznosila 3,534 milijarde eura, što je za 41,1 odsto više nego tokom krizne 2021. godine. Očekivano, rastao je i izvoz koji je prošle godine dostigao 700,3 miliona eura, a u odnosu na 2021. je bio veći za 60,2 odsto. To znači da je pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 19,8 odsto, a ovaj odnos je za godinu je uvećan 17,4 odsto.
Crna Gora tokom prošle godine najviše je uvozila iz Srbije, Kine, Grčke i Njemačke. Statistika pokazuje da je Srbija zemlja u koju najviše i izvozimo, kao i Švjacarska, Bosna i Hercegovina, Slovenija i Luksemburg.
Prošle godine, najviše smo izvozili sirovi aluminijum i to vrijednosti oko 171 milion eura ili 24 odsto, odnosno gotovo četvrtinu izvoza. Samo milion manje izvezli smo električne energije, 170 miliona eura ili 24 odsto.
Takođe, među najzastupljenijim proizvodima su i ljekovi. Tako smo prošle godine izvezli ljekove u vrijednosti 33 miliona eura, kao i ulja dobijena od nafte i ulja dobijena od bitumenoznih minerala, kao i drvo obrađeno po dužini, oko 27 mililiona eura.
S druge strane, i dalje su najviši udio u uvozu imale mašine i transportni uređaji sa 709,9 miliona, od čega se na drumska vozila odnosilo 228,5 miliona, a na električne mašine i uređaji još 142,3 miliona eura.
U posmatranom petogodišnjem period spoljnotrgovinsku razmjenu Crne Gore karakteriše deficit trgovinskog bilansa koji je u 2022. godini dostigao iznos od 2,8 milijarde eura.
Podaci pokazuju da povećan broj turista utiče povoljno na prihode od turizma, odnosno izvoz usluga, ali doprinosi i povećanom uvozu roba, odnosno rastu deficita.
Od 20 do 30 odsto hrane se uveze zbog potrebe sezone
Povećan uvoz hrane tokom turističke sezone doprinio je da se u prošloj godini nastavi rast uvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, a samim tim i rast spoljnotrgovinskog deficita. Za potrebe turističke tražnje uvozi se od 20-30% više hrane na godišnjem nivou.
Nastavak trenda snažnog uvoza roba, visok priliv stranih direktnih investicija, te porast tražnje za investicionim i potrošačkim dobrima, uticali su na rast trgovinskog deficita, koji je osnovni generator rasta deficita tekućeg računa. Tako je 2022. godine, ukupan deficit tekućeg računa platnog bilansa iznosio 773 miliona eura i bio je veći za 70% u odnosu na godinu ranije. Povećanju deficita najviše je doprinio rast deficita na računu roba od 40% (760,6 miliona eura), te je iznosio 2.675,8 miliona eura. Pozitivan uticaj na saldo tekućeg računa imali su suficiti na računima usluga, primarnog i sekundarnog dohotka. Naime suficit na računu usluga je veći za 38% (361,6 miliona eura), primarnog dohotka 14% (14,2 miliona eura) i sekundarnog dohotka 17% (67,7 miliona eura).
Nepovoljnu strukturu crnogorske ekonomije apostrofirale su krize izazvane pandemijom kovid 19 i ratom u Ukrajini, jedna otkrivajući ranjivost prihodne strane, a druga zavisnost rashodne strane.
– Perspektiva za dalji razvoj spoljnotrgovinske razmjene postoji ako se na pravi način definišu i usklade javne politike sa privredom: obrazovanje, tržište rada, poreska politika, razvoj domaćeg tržišta i konkurencije, podsticajne mjere izvoza i finansijska podrška izvoznicima uz redukciju uvoza onih proizvoda koji ne zadovoljavaju EU standard – poručuju iz PKCG.
U slučaju malih, otvorenih i uslužno orijentisanih ekonomija kakva je Crna Gora, naglašena je potreba za diversifikovanjem ekonomske aktivnosti u cilju podsticanja održivog razvoja privrede.
Preporučeno
Najveći potencijal za kreiranje održivijeg rasta prepoznat je u sektorima poljoprivrede, energetike, turizma, te okretanju zelenim načinima poslovanja, odnosno cirkularnoj ekonomiji, dok bi digitalizacija i digitalna transformacija društva značajno potpomogle ovaj proces.
Video