Analizu prenosimo integralno:

Predloženi budžet Crne Gore za 2026. godinu predstavlja nastavak politike, koja Državu svjesno vode u fiskalnu nestabilnost.  Umjesto razvojne vizije, dobijamo još jedan  populističke dokument pred izbornu godinu, dok strukturni problemi crnogorske ekonomije ostaju netaknuti.

Javni dug koji galopira ka 70% BDP-a je alarm koji zahtijeva hitnu fiskalnu konsolidaciju.

Vlada nastavlja da se zadužuje bez jasne strategije otplate, prebacujući teret na buduće generacije. Ovakav tempo zaduživanja nije održiv, a svaki ozbiljan ekonomski šok mogao bi zemlju gurnuti u dužničku krizu. Produktivnost rada stagnira I nastavlja eroziju konkurentnosti.

 Javni sektor ostaje naduvan, mahom neproduktivan i opterećujući za privredu, umjesto da bude njen pokretač. MMF jasno upozorava da veza između rasta plata i produktivnosti mora biti hitno uspostavljena, ali Vlada ignoriše.

Povezani članci

Ekonomija

MMF UPOZORAVA: Crnu Goru čeka usporavanje, rast troškova i više rizika bez hitnih reformi

Ekonomija

MMF: Inflacija, deficit i zavisnost od turizma glavni izazovi za Crnu Goru

Svijet

Hrvatska postala kreditor MMF-a

Kapitalne investicije su mizerne u odnosu na potrebe i bez jasnog prioriteta. Crna Gora i dalje nema strategiju kako da izađe iz opasne turističko-građevinske zamke i izgradi ekonomiju 21. vijeka.

Inovacije, digitalizacija, zelena ekonomija su ostale samo floskule u budžetskim dokumentima bez stvarnih alokacija i implementacionih planova. MMF insistira na poboljšanju upravljanja javnim investicijama, ali novi budžet ne pokazuje nikakav napredak.

Posebno je alarmantno što Vlada ignoriše oštra upozorenja Međunarodnog monetarnog fonda.

MMF je nedavno objavio zabrinjavajuću sliku crnogorske ekonomije: rast usporava, inflatorni pritisci se vraćaju, fiskalna pozicija slabi nakon perioda poboljšanja, a budžetski deficit se projektivuje na 3,6% BDP-a u 2025. godini. Tekući račun je značajno oslabio jer je turizam dostigao maksimalni nivo.

 Poboljšanje neto međunarodne investicione pozicije erodira, a MMF ocjenjuje da je tekući račun “značajno slabiji” od nivoa opravdanog ekonomskim fundamentima.

Vlada uporno krši sopstveni Zakon o fiskalnoj odgovornosti, koji MMF opisuje kao “nedosledno primjenjivan u praksi”. Umjesto operacionalizacije nezavisnog Fiskalnog savjeta i jačanja fiskalnog okvira, kako MMF urgentno preporučuje, dobijamo budžet koji nastavlja da ignoriše osnovna fiskalna pravila. Analiza održivosti duga jasno ukazuje na potrebu da se dugoročni pritisci na rashode adresiraju.

MMF upozorava i na egzistencijalne prijetnje: ekstremni vremenski događaji usljed klimatskih promjena mogu dovesti do ogromnih ekonomskih gubitaka, divljanje cijena nekretnina zahtijeva pojačan monitoring i analitičke kapacitete I novu politiku oprezivanja nekretnina.

Nova razvojna banka potrebuje rigorozno upravljanje, a moguće uvođenje skraćenog radnog dana moglo bi dodatno smanjiti ponudu rada i ograničiti rast produktivnosti. Nijedan od ovih rizika nije adekvatno označen u budžetu.

Posebno je cinično, što Vlada planira povećanja rashoda u momentu kada MMF jasno naglašava potrebu za “rekalibraciju fiskalne politike” koja mora biti usklađena sa cikličnom pozicijom ekonomije. Poruka MMF-a je kristalno jasna, ali je Vlada svjesno ignoriše.

Ovaj budžet jeste parapolitički pamflet koji žrtvuje dugoročnu državnu stabilnost. Crna Gora treba bolju Vladu od  ove, koja  kamuflira ekonomsku realnost,  ignoriše oštra međunarodna upozorenja, ne poštuje I ne radi po sopstvenim zakonima.

STEGA zahtijeva hitnu reviziju budžetskih prioriteta, poštovanje Zakona o fiskalnoj odgovornosti i transparentan proces konsultacija sa ekonomskom strukom i međunarodnim finansijskim institucijama, prije nego se budžet usvoji.