Torsten Bener, direktor Globalnog instituta za javnu politiku, istakao je da se Evropa konstantno nalazi na testu koji još traje.

„Možemo mnogo naučiti od zemalja koje su od 1989. godine prolazile kroz tranziciju. Kolege iz baltičkih zemalja često kažu da ne čine dovoljno za bezbjednost, dok se u Njemačkoj još promišlja o tome šta treba uraditi. Ipak, na dobrom smo putu da ponovo uspostavimo otpornost“, naglasio je Bener.

Na pitanje zašto evropske zemlje ranije nijesu bile spremne za bezbjednosne izazove, Bener je kazao da su se nadali da do njih neće doći.

„Pripremanje za rat nije nešto čemu se teži, ali moramo biti spremni kako se sukob ne bi proširio na teritoriju NATO-a. Možemo mnogo naučiti od Ukrajine koja se brzo prilagođavala, dok su naši sistemi nabavke spori. Incidenti s dronovima pokazuju da još nemamo efikasne načine da se s njima nosimo”, naveo je Bener, saopšteno je iz Atlantskog saveza.

Dodao je da je neophodno raditi na različitim aspektima otpornosti kako bi Evropa bila spremna na izazove.

Povezani članci

Politika

Bezbjednost države podređena je partijskim ciljevima koji se oblikuju van Crne Gore

Hronika

ZIROJEVIĆ ZA STANDARD: Pozivam Šćepanovića da smijeni Jokića zbog ponovljenih bezbjednosnih propusta na Cetinju i Podgorici

Društvo

CGO: Evropa na testu bezbjednosti

Bener je kazao da zemlje Evrope moraju biti spremne za napade iz Rusije.

“Rusija mijenja granice država silom, to ne smijemo tolerisati, moramo podržavati Ukrajinu, jer se tamo se sada vodi i naš rat. Nije fer reći da treba da zaštitimo samo sebe, vidimo da Ukrajina pomaže Ervopi svojim iskustvom u vezi sa odbranom od dronova. Tako da, naravno moramo da učimo od Ukrajine, ali opasno je previše učiti jer moramo shvatiti da je ona sad u ratu, a naše zemlje nisu. Ne možemo kopirati sve mjere koje Ukrajina sprovodi”, naveo je Bener.

Megi Fino, zamjenica ministra za Evropu i vanjske poslove Albanije, istakla je značaj kredibiliteta transatlantskih partnera.

„Ono što nas povezuje još bliže jeste kredibilitet Amerike. Za Albaniju je to prirodno, jer smo uvijek gledali ka Zapadu. Snažno podržavamo evropske integracije regiona i fokusiramo se na sveobuhvatne reforme u zemlji s ciljem da prevaziđemo prepreke. Potreban nam je kredibilitet i s evropske strane“, rekla je Fino.

Fino je naglasila da je najvažnije da zemlje regiona ostanu ujedinjene i otporne.

“Nije dovoljno samo brinuti; moramo pokazati da izazove možemo prevazići zajedničkim naporima”, rekla je Fino.

Dodala je da proces proširenja EU nije samo politički, već i tehnički proces. Prema njenim riječima, mora postojati volja za proširenjem i od država kandidata i od članica, navodeći da vjeruje da je sada taj trenutak.

Marek Kova, rukovodilac Programa za bezbjednost i otpornost pri ICDS-u, ocijenio je da je reakcija NATO-a na nedavne incidente sa dronovima bila adekvatna i pravovremena.

„Dronovi koji su ušli na poljsku teritoriju i ruski avioni koji su povrijedili vazdušni prostor Estonije predstavljaju različite incidente. NATO je na situaciju u Estoniji reagovao brzo i odlučno – italijanski, švedski i finski borbeni avioni odmah su odgovorili”, saopštio je Kova.

Kova je naglasio da se baltičke zemlje već decenijama suočavaju s ruskim provokacijama, te da povećana učestalost incidenata zahtijeva dodatnu pažnju.

„Moramo shvatiti da Rusija napada Evropu i našu unutrašnju bezbjednost. Zato je ključno ulagati u kapacitete policije i bezbjednosnih službi, naveo je Kova.

Peter Sztaraj, državni sekretar u Ministarstvu vanjskih poslova i trgovine Mađarske, naglasio je da se potrošnja za socijalne potrebe mora usklađivati s ulaganjima u odbranu jer, kako je rekao, jedno ne smije isključivati drugo.

„Mađarska se razvija u proevropskom pravcu kada je riječ o odbrani. Evropa trenutno nema kapacitete da samostalno obezbijedi potpunu otpornost, ali to ne znači da ne treba graditi sopstvene kapacitete”, naveo je Szartaj.

Sztaraj je dodao da je dugoročno prisustvo američkih snaga u Evropi od suštinskog značaja za bezbjednost evropskog kontinenta.

„Evropa sama ne može da se odbrani iz bilo kog smjera. Iako su mnoge zemlje značajno povećale izdvajanja za odbranu u posljednjoj deceniji, bez američke podrške nemamo održiv sistem odvraćanja”, ocijenio je mađarski državni sekretar.

Sztaraj je kazao da je stav Mađarske da zemlja treba prvo da se fokusira na svoju odbranu, pa tek onda da pomaže Ukrajini. Govoreći o proširenju EU, on je kazao da su pred zemljama kandidatima zahtjevni uslovi koje moraju ispuniti da bi bile dio EU,

„Crna Gora Albanija i ostale zemlje moraju da ispune ozbiljne uslove za pristupanje EU. Ukrajina koja je država kandidat dvije godine još nije otvorila pristupne pregovore jer ima puno toga da se uradi a ona je u ratu, tako da je teško zamisliti otvaranje pregovora sa zemljom u ratu. Mnogo stvari će se promijeniti ako se postigne mir, ali dok ne dođemo do toga nemoguće je razgovarati o pristupanju EU“, naveo je mađarski državni sekretar.