Uprkos tome što je sovjetska letjelica trebalo da sleti na Veneru, sada će sasvim sigurno nekontrolisano pasti na Zemlju.

Još je rano da se predvidi gdje će tačno pasti niti koliko će od pola tone metala preživjeti ulazak u Zemljinu atmosferu.

Holandski naučnik Marko Langbroek predviđa da će letjelica ući u atmosferu oko 10. maja, a procjenjuje da će, ukoliko ostane u jednom dijelu, pasti pri brzini od 242 kilometra na sat.

„Iako postoji rizik, ne bi trebalo da budemo previše zabrinuti. Čak i ako se ne raspadne, objekat je prilično mali. Rizik je sličan kao nasumičan pad meteorita, kojih nekoliko padne svake godine“, kaže Langbroek.

Šansa da zapravo pogodi nekoga ili nešto je mala, ali ne može da se isključi.

Povezani članci

Svijet

Zelenski: Nadamo se podršci SAD na putu ka miru; Rojters: Bijela kuća razmatra ublažavanje sankcija Rusiji

Svijet

Svima je jasno da Putin i Tramp pokušavaju da podijele Ukrajinu na rusku i američku koloniju

Svijet

ANALIZA STANDARDA: Da li će i kako Izrael odgovoriti na napad Irana – TRI scenarija od kojih jedan garantuje katastrofu

Sovjetski Savez je lansirao letjelicu „Kosmos 482“ 1972. godine, jednu od serije misija koje su imale Veneru za cilj. Ipak, nikada nije izašla iz orbite Zemlje zbog kvara na raketi.

Veći dio pao je na Zemlju u deceniji nakon lansiranja, ali kapsula za slijetanje – sferičnog oblika prečnika jednog metra – nastavila je da kruži oko Zemlje pune 53 godine u eliptičnoj putanji stalno se pomalo približavajući.

Veoma je moguće da će kapsula preživjeti ulaz u atmosferu. Napravljena je da izdrži spuštanje kroz gustu atmosferu Venere.

Sumnja se da sistem padobrana uopšte funkcioniše poslije toliko godina.

“Što se toplotnog štita tiče, on bi takođe mogao da bude oštećen. Što i ne bi bilo loše, jer bi to sasvim sigurno dovelo do sagorijevanja letjelice u atmosferi”, kaže Džonatan Makdauel iz Centra za astrofiziku „Harvard-Smitsonijan“.

„Ukoliko toplotni štit izdrži, imaćemo pola tone vrelog metalnog objekta koji pada sa neba“, dodaje Makdauel.