Fetusi majki koje su u trudnoći bile veoma anksiozne imali su slabije veze između dva dijela mozga odgovorna za više kognitivne funkcije, dok su im veze između djelova mozga za emocije i ponašanje bile jače.

„Visok nivo anksioznosti direktno utiče na to kako će se mozak fetusa oblikovati u maternici“, rekla je autorka studije Ketrin Limperopolos direktorka Instituta za razvoj mozga u Vašingtonu.

„Laički rečeno, sve što doživljava mama doživljava i njena beba, ali za bebe su posljedice mnogo veće“, dodaje Limperopolos.

U studiji je visok nivo anksioznosti definisan je kao stres koji ometa sposobnost žene da bude uspješna u svim svojim ulogama i svakodnevnim odgovornostima, ali nije toliki da bi se ženi klinički dijagnostikovala mentalna bolest ili poremećaj.

Inače, u stresnim situacijama hipofiza i nadbubrežna žlijezda tijelo preplave hormonima, a neki od njih, (kortizol), imaju sposobnost da pređu barijeru posteljice.

„Veza između stresa i fetalnog razvoja mozga posebno je uznemirujuća za žene koje su trudne tokom pandemije“, rekla je Limperopolos čija prethodna istraživanja već pokazuju i da se stres trudnica u doba koronavirusa udvostručio ili čak utrostručio. Veoma je bitno, ističe Limperopolos, da se buduće majke stalno na ovo upozoravaju, i da im se savjetuje da tokom ove pandemije i nakon nje potraže pomoć ako im je teško.

Inače, ovo nije prvo istraživanje koje stres, anksioznost i depresiju trudnica povezuje s manjim razvojnim sposobnostima njihove buduće djece. Istraživanja su već pokazala da se sva ta stanja mogu povezati i s brojnim emocionalnim problemima djece kasnije u životu.

Konkretno, otkrivena im je i poremećena motorička koordinacija, veća emocionalna reaktivnost i zakasnelo razumijevanje jezika. Limperopolos je ranijim istraživanjem utvrdila da visoki nivoi stresa u trudnoći narušavaju biohemiju djetetovog mozga i rast hipokampusa, dio mozga uključen u stvaranje novih sjećanja, što se povezuje i sa učenjem i osjećajima.

Osim toga, stres je povezan i s prijevremenim porođajem, a istraživanje objavljeno u julu pokazuje da su žene koje su i godinama prije trudnoće bile depresivne i pod velikim stresom, imale kraće trudnoće od ostalih žena.

„Svaki je dan u maternici važan za rast i razvoj fetusa“, rekla je Kristin Dankel Šater, profesorka psihologije i psihijatrije koja je godinama istraživala ovu temu u Laboratoriji za proces stresa i trudnoću na Univerzitetu u Kaliforniji dodajući da prerano rođena djeca imaju veći rizik za brojne razvojne poteškoće i kasnije zdravstvene probleme.

„Sad pouzdano znamo da mentalno zdravlje majke tokom trudnoće direktno i trajno utiče na razvoj njenog djeteta i moramo veću pažnju da obratimo na ženine probleme povezane sa mentalnim zdravljem“, rekla je za Limperopolos za CNN.

„Čitavo društvo treba da uložiti napor da trudnicama pružimo potrebne resurse, kao i sigurno i podsticajno okruženje prije i tokom trudnoće. Jer to je jedini način da zaštitimo zdravlje buduće djece – zaključila je profesorka.