Najnovija istraživanja pokazuju da su superćelijske oluje u Evropi ozbiljna i rastuća prijetnja, posebno u kontekstu klimatskih promjena. 

Superćelijska oluja se vezuje za grmljavinske nepogode, grad i jake kiše, kaže Ivanov, koje mogu da budu u sklopu ciklona, ali i kao lokalna vremenska nepogoda. 

,,Postoje tri tipa oluja, mogu da budu jednoćelijske, višećelijske i superćelijske oluje. Jednoćelijske i višećelijske najkraće traju, iako mogu da budu razorne, međutim superćelijske karakteriše  trajanje više sati, one su jako postojanje, njihove vertikalne struje uzlazne i nizlazne koje se razvijaju u ogromnom oblaku koji je pun energije zbog te latentne toplote koji je skriven u vodenoj pari i posle toga se ona oslobađa, u takvim situacijama može da traje 12 sati i da zahvati površinu čak i do 100 kilometara. Tipičnog je izgleda, u obliku nakovnja, lako se uočava i na satelitskim snimcima, taj nakovanj može da probije stratosferu i u tom sloju gdje je ta gornja troposfera duvaju snažni vjetrovi i onda razvače taj njegov vrh i probijaju stratosferu i donose ogromne količine energije, ali ima uticaj i na kvalitet vazduha u tom transportu energije”, rekla je Ivanov.

U kumulonimbusu oblaku razvijaju se i obrušavaju se velike količine vazduha, objašnjava Ivanov, vertikalno naniže i kada se se spuste na tlo, kako kaže, razlivaju se, što je slučaj sa tornadom. 

Najranjivije su tropske oblasti, podsjeća Ivanov, u oblasti Atlantskog okeana to je Meksički zaliv, a što se tiče  Tihog okeana to su, dodaje ona, oblasti blizu Japana i malezijskog arhipelaga.

Povezani članci

Društvo

Ivanov: Ako se nastavi globalno zagrijavanje, dio od Ulcinja do Herceg Novog će imati mnogo olujnih nepogoda tokom ljeta

,,Tropski cikloni javljaju se iznad zagrijane morske površine, u periodu od juna do septembra, a kulminaciju dostižu baš u periodu od avgusta do septembra, baš zbog toga što je morska površina jako topla”, istakla je Ivanov.

U Evropi oluje su više vezane za kontinentalne krajeve, podsjeća Ivanov, a u regionu su to dijelovi Srbije, Hrvatske i sjeveru Bosne i Hercegovine, dok je u Crnoj Gori, ističe on, to rjeđa situacija. 

,,U Crnoj Gori su minimalne količine padavina, minimum padavina je u julu, s tim što je u centralnim krajevima prema primorju aridna klima, baš je minimalno padavina, sušna, aridna klima. Minimalne količine padavina su i u ostalim krajevima Crne Gore, međutim imali smo prošle godine situaciju da su se u junu pojavili jake oluje, nije superćelijska, nego snažni komulonibus oblak, izazvala je materijalne štete, ali najviše je interesantno da klimatske projekcije upravo pokazuju da takve situacije možemo očekivati i kod nas, da se najviše javljaju u toku ljetnje sezone. Možemo očekivati na početku juna, tokom juna ili tamo negdje krajem avgusta i da tu najviše budu pogođeni do 2030.godine primorski krajevi”, naglasila je Ivanov.

Po najgorem mogućem scenariju, upozorava Ivanov, ako se nastavi emisija gasova s efektom staklene bašte u fokusu su oblasti oko Skadarskog jezera, dodaje ona, Ulcinja i Bara, sa jakim udarima vjetra i jakim kišama.

,,Posmatranja pokazuju da se baš Bar izdvaja sa kategorijom w, na ljestvici od 1 do 5, najvećih količina padavina od jakih do ekstremno jakih, isto tako i vjetrovi. Bar bih izdvojila u kategoriji 2 i za jedno i za drugo, kao najčešće, od svih dijelova primorja baš je Bar u fokusu po tim karakteristikama”, zaključila je Ivanov.