Prije svega na namjeru nove Vlade da u CG izgradi 37 mini hidroelektrana, iako se Krivokapić i u ekspozeu obavezao da će Crna Gora zaštiti rijeke i odustati od ovih poslova. Manju pozornost, ali ne i neinteresantno i važno je i informacija iz Prospekta koja kaže da Vlada ima namjeru da”privatizuje i proširi Luku Bar.

Indikativno je da je lider NOVE i jedan od lidera DF-a Andrija Mandić odmah nakon avgustovskih izbora za srpske medije, uz hvalospjeve predsjedniku Srbije i priče “kako za Crnu Goru niko nije uradio još od kralja Aleksandra kao što to sada radi Aleksandar Vučić”, posredno najavio zalaganje da se Luka Bar proda Srbiji.

“Trenutno nemamo mogućnost da promijenimo sve što treba, ali možemo da unaprijedimo odnose sa Srbijom, da postanu bolji i sadržajniji. Srbija ima interes da Luka Bar i željeznica koja vodi od Bara do Beograda bude urađena što prije. Treba da vidimo kako ćemo da spojimo taj auto-put. Ekonomska pitanja su jako bitna i da se ja pitam odmah bi rješavali ta pitanja”, zaključio je on.

Očigledno da se pita, s obzirom na činjenicu da se prodaja Luke Bar u Krivokapićevom Prospektu kotira vrlo visoko.

Ideja Srbije da izađe na more preko Crne Gore stara je vjerovatno više vjekova, i tu težnju nijesu nešto puno skrivali, a način da to urade preko Luke Bar datira još od početka ovog vijeka iz vremena ministrovanja Milutina Mrkonjića.  Tema je bila aktuelizovana i tokom 2011. kada je o tome pričao vlasnik MK komerca Miodrag Kostić, da bi ponovo vaskrsla s Vučićevim najavama krajem decembra 2015. godine.

“Ako nađemo dobrog partnera, mislim da možemo da kupimo Luku Bar”, rekao je tada Vučić, istakavši da ne očekuje političke smetnje.

I bivše crnogorske Vlade Đukanovića i Markovića imali su namjeru da prodaju Luku Bar čemu se protivila tadašnja opozicija ali najglasnija je bila Socijaldemokratska partija.

Kada je crnogorsko Ministarstvo pomorstva, saobraćaja i telekomunikacija još 2007. godine objavilo da bi Luka Bar mogla da bude privatizovana pojavio se veliki broj zainteresovanih. Osim Srbije, bilo je tu, kako su tada rekli u Ministarstvu pomorstva zainteresovanih britanskih, kineskih, ali i kuvajtskih kompanija. Plan je bio da se da koncesija za korišćenje na 30 godina, ali da se u izuzetnim situacijama taj rok može produžiti za još 15 godina. Međutim, od privatizacije nije bilo ništa. Na prvi tender se niko nije javio. Kasnije su stizale ponude od Poljaka, bile su zainteresovane firme i iz UAE…