Sinđelić
Svjedok saradnik u slučaju pokušaja terorizma 16. oktobra prošle godine, Aleksandar Saša Sinđelić, kazao je u prvom svjedočenju pred Višim sudom u Podgorici da je Demokratski front insistirao na oružanom napadu kao i da je taj savez sve izdao da bi “zadržao pare koje je dobio” od Rusa. Zbog toga su mu optuženi lideri DF-a, Milan Knežević i Andrija Mandić rekli da je “šljam” i “brabonjak” zbog čega su udaljeni sa suđenja. Kako je hronološki protekao prvi dan svjedočenja, pročitajte u nastavku teksta.
09:00
Tužilaštvo je, prije početka davanja iskaza, zahtijevalo da suđenje bude javno.
“Ja sam saglasan da moje svjedočenje bude javno. Godinu čekam da dam iskaz. Zovem se Saša Sinđelić, kršten sam kao Aleksandar… Danas hoću da objasnim kako je došlo do toga da ovi ljudi budu pohapšeni i da ja dođem u Podgoricu. Ja sam Srbin koji drži do tradicije i držim do ujedinjenja slajanskih zemalja. Ne želim granice između Srbije, Crne Gore i Rebulike Srpske”, rekao je on.
Kaže da je prvi put iz Srbije izašao 2013. godine. Sinđelić je, kaže, Edija upoznao u Rostovu, gdje je boravio u društvu Kozaka.
“On je znao da se ja zovem Aleksandar, znao za Srpske vukove, i onda me sklonio u stranu da porazgovaram. Edi je gospodin čovjek, dobrostojeći. Rekao mi je da bismo mogli da sarađujemo, i da on u Rusiji zastupa monarhističku ideju. Bez sumnje u tog čovjeka, dao sam mu broj telefona”, dodao je on.
Poslije dvije godine, u maju 2015. kad je ponovo bio u Rusiji, javio se Ediju.
“Razgovarao je sa jakim ljudima koji bi pomogli rad Srpskih vukova. Ali, morali su da me provjere. Bilo mi je čudno što mi traže poligraf, ali ja sam pristao. Ja sam bio u Moskvi, nije me uznemiravao. Poslije nekoliko dana me je vrtio po Moskvi. Doveo me je ispred neke zgrade, zaista visoke”, kaže Sinđelić.
Zatim ga je, kako dodaje, uveo u stan koji je imao metalna vrata.
“Ti ljudi su stigli, nijesu se ni predstavili. Ja sam sjeo gdje su mi rekli, sve sam poslušao. Pričali smo na ruskom. Ruski razumijem 90 odsto… Edi mi je postavljao pitanja. To je, međutim, krenulo da se vrti u krug sa pitanjima koja su bila jako čudna”, kaže Sinđelić.
“Edi me je pitao da li me je neko poslao, da li se bavim kriminalom, jesam li ucijenjen, da li bih izdao Edija, da li sam ubio nekoga, da li sam špijun, da li sam ulazio u ambasade… To je bio veliki psihološki protisak”, rekao je Sinđelić.
Poligraf je, kaže, prošao.
“Sve je u redu, sad možemo da radimo. Rekao mi je da je mnogo pokreta tražilo pomoć ali da su to zloupotrebljavali. Meni je rekao da svaku pomoć može momentalno da mi obezbijedi… Čovjek nije imao nikakve prijedloge. Ni kriminalne, ni ništa. Ipak, dodao je da će me on voziti na aerodrom kad krenem. Pitao me je koliko sam novca potrošio tokom boravka u Moskvi. Ja sam rekao 3.000 ili 4.000 dolara. Čovjek je izvadio novac iz džepa i poslije sam vidio da je tu 5.000 dolara. Nije tražio da mu to potpišem… Kaže da mi je to pokriće za troškove. Odvezao me je na aerodrom i sve je bilo normalno”, rekao je Sinđelić.
Kaže da su održavali kontakt preko Vajbera i da se Edi raspitivao se za političku situaciju u Srbiji.
Prvi put, između februara i maja prošle godine, u poruci se pominje Crna Gora.
“Neka orjentir bude 1. mart. U poruci piše da u Crnoj Gori treba srušiti vlast i Đukanovića. Narod mora da izađe na ulice. Treba, kaže, srušiti tu kriminalnu bandu. Ja sam rekao da treba, ali da nema ko to ovdje da izvede”, naveo je Sinđelić.
Zatim, jednog vikenda, dobija poziv od Edija da hitno dođe u Moskvu,
“Odmah da kreneš, moraš da dođeš, rekao mi je. Iako mi se nije išlo, jer imam malo dijete, ja sam ga smatrao za uglednog čovjeka kojeg nijesm htio da uvrijedim odbijanjem. Za Moskvu sam poletio u noći 26. na 27. mart”, kaže Sinđelić.
“Uplaćeno mi je 800 dolara, i mislim da je pisalo da mi šalje Šišmakov ili Širokov… Nijesam znao da se radi o Ediju, već sam mislio da je možda neko drugi poslao u njegovo ime… Ja sad nemam original taj papir, ali ako ga nađem, donijeću ga”, dodao je on.
Sinđelić je kazao da je stigao na aerodrom Šeremetjevo i da je bio iznenađen što ga je Edi sačekao na mjestu gdje se vrše kontrole i da je bio u društvu još jednog čovjeka sa legitimacijom. Kazao je da su mu okačili karticu, dali neki papir i rekli da ćuti. Kad smo stigli do pasoške kontrole, taj drugi čovjek je otključao vrata prije pasoške kontrole i da su izašli u aerodromski prostor mimo pasoške kontrole, preko službenih prolaza.
“Zatim me je poveo u onu zgradu gdje su me godinu ranije ispitivali poligrafski. Dao mi je stariji telefon, bez tač skrina. Rekao mi je da je zapisan njegov broj, a da ostale ne zovem… Maltene, tek sam počeo da drijemam, kad sam čuo ova metalna vrata. Inače, ta vrata izgledaju kao da su od sefa… Ugledao sam čovjeka sa kajlom koji mi je rekao da se zove Ivan. I ja sam se njemu predstavio… Sjeli smo, raskomotili se. Taj Ivan nikakvu šriu nije pokrenuo. Zavalio se u ćošak i to je to”, kaže Sinđelić.
“E, onda se pominje Crna Gora. Pitao me je znam li da su izbori… Mene to nešto nije interesovalo… Znam neke osnovne stvari i o vlasti i o opoziciji. I tada i sada sam protiv crnogorske vlasti… Ja sam srpski nacionalista i monarhista”, dodao je Sinđelić.
Edi mu je rekao da u Crnoj Gori treba da “pomognu nekim ljudima”.
“Rekao mi je da ne mogu da dobiju izbore jer Milo stalno krade izbore. Ja sam mu odgovorio, narodski, da Milo ne može 30 godina da vlada bez krađe… Dodao je da su već dali ogromne pare za kampanju. Ako opozicija, kaže, ne dobiej izbore, Crna Gora že, čim se proglasi nova Skupština ući u NATO. Ja, pošto ne volim NATO koji je bombardovao našu zemlju, rekao sam da ću pomoći… Edi mi je rekao da su nosioci iz Demokratskog fronta i da oni kontrolišu kompletnu opoziciju”, isričao je Sinđelić.
On je, kaže, bio zbunjen kad mu je Edi pomenuo oružani sukob. Sinđelić je ispričao da mu je Edi kazao da se iz DF plaši da će vlast opet batinjati ljude kao 2015. i da se plaše za svoje živote i da se boje da će ili izgubiti izbore, ili da će ih napasti kriminalne grupe povezane sa Đukanovićem, i da im zbog toga treba oružana pomoć. Tvrdi da je Edi kazao da on ima svoju specijalnu ekipu koja bi tako pomogla, a da nisu imali vremena da obuče ljude iz Srbije koji bi za to bili angažovani.
“Edi mi je rekao da ima specijalan tim ljudi… Rekao mi je da DF imaju ljude iznutra, u državi. Nikoga od njih nije pomenuo imenom. Ali, pričao je tako da sve odluke donose koordinisano. Pričao mi je tako da ostali dio opozicije nije znao šta će DF da uradi. Plan je bio ne samo da se pobijedi na izborima, već i da se hapse političari. Nije pričao o konkretnim ljudima, pominjao je sudije… Način na koji je on to objasnio je da se 16. oktobra uveće organizuje skup – i u slučaju da dobiju i ne dobiju izbore. Sve je trebalo da izgleda kao da je spontano… pričao je o nekom trgu kod Skupštine”, dodao je on.
500 ljudi iz Srbije trebalo je da dođe u Crnu Goru u što manjim grupama.
“Nikakvi autobusi… Maksimum po dvoje – trojem, četvoro… Rekao mi je i da niko ne smije da zna da ruski nacionalisi daju pomoć… Ti ljudi su trebali da budu tu do 23h kada bi se održali govori lidera DF-a. Početna masa bi bila oko 5.000 ljudi koja bi se kasnije povećala. Ova grupa iz Srbije je trebalo da se okupi oko neke specifične zastave”, ispričao je Sinđelić.
“Ja sam mu objasnio da to ne može da se spremi ni za pola godine, a ne za 15 dana”.
Edi je tražio da se kupi 50 kalašnjikova i 50 pištolja i svu ostalu opremu koju ima jedan specijalni policajac.
“Bio sam svjestan rizika, postao sam član kriminalne grupe… Ali, vjerujem Ediju, i zbog njega sam to učinio, ali sam sumnjao u lidere DF-a”, dodao je Sinđelić.
Rekao je da se DF plašio odmazde države.
“Pobiće ih, bojali su se”.
Tadašnjeg premijera, po planu, Mila Đukanovića, trebalo je uhapsiti.
“Treba ga spriječiti da ode u američku ambasadu ili ANB. Ako ga neko bude uhapsio, biće nagrađen”, kaže Sinđelić.
“Edi je rekao da kad se uništi SAJ, nikome od policije više neće pasti na pamet da opali metak… a, opozicija, po ulasku u Skupštinu, trebalo je da zovne ostali dio opozicije. Tamo bi se zabarikudirali, uveli bi kriznu vladu, progasili vanredno stanje i hapsili svakoga koga misle da treba”, ispričao je on.
Dodaje da je 27. septembra napustio Moskvu sa 10 hiljada dolara.
“Prošlo je nekoliko dana, Edi me je kontaktirao Vajberom… Ne znam dan, ali mi je rekao da treba da se vidimo na Kalemegdanu. Pozvao me je i ja sam otišao. Krenemo prema starom dijelu Kalemegdana. PItao me je jesam li razmislio o tome koga da angažujem… razmišljao sam o tome da je rizično to tražiti u Srbiji jer bi sve moglo da stigne do ušiju policije. Međutim, sjetim se vojvode Paja. Upoznao sam ga u mjestu Brnjak 2013. ili 2014. godine. Znao sam da ima neka proslava u septembru u čast nekog četničkog komandanta. Po onome što sam znao za njega, bio je ugledan u Zbunom Potoku. On je valjda vojvoda u kosvsko-metohijskom okrugu”, kaže Sinđelić.
“Palo mi je na pamet da upravo on za oružje vidi na Kosovu. Naravno, trebalo mi je odobrenje Edija. Taj Paja, ja sad kroz postupak vidim, ne zove se tako, već je neki Mirko Velimirović… Edi mi je rekao da razgovaram sa njim… Naglasio mi je da pazim šta kome pričam… Ni ljudi koji su krenuli na demonstracije nijesu smjeli ništa da znaju osim da će de budu sa demonstrantima… Ovi ljudi koji su pohapšeni i za koje se tvrdi da su teroristi se godinu… To se spinuje da bi im se namjestila robija i da preduzmu odgovornost”, dodao je on.
10:30
Sudija Suzana Mugoša opomenula je lidere DF-a da se ne smiju.
Sinđelić je pošao ka Brnjaku gdje se sreo sa vojvodom Pajom. Kaže da ne može da se sjeti tačnog datuma.
“Sa Velimirovićem je bio neki mlađi momak. Mada, to je običaj da četničke vojvode vode nekog mlađeg ko bi ih služo. Ja sam tražio da nasamo razgovaramo. On mi je rekao da u selu postoji prodavnica u kojoj može da se sjedne. Ja sam mu odgovorio da ću ja da ga prebacim, a momak da ide pješke. Imao sam vremena da mu u vozilu iznesem osnovu priče. Nijesam sve do kraja htio da mu kažem, ali sam mu dao do znanja da vlast u Crnoj Gori mora da se smijeni i da imamo podršku ruske braće. Tražio sam i da četnička braća podrže ideju u Crnoj Gori jer NATO kad uđe, oni neće izaći”, priča Sinđelić.
Velimirović se, kaže, uplašio.
“Nemoj da nastradam, da se nešto desi, rekao mi je on… Rekao sam mu da neće ni on ni njegovi ljudi stradati. I da nekoga uhvate, odgovaraće prekršajno. Ja sam ga ubjeđivao i on je popustio. Zatim sam mu rekao da mi gtreba i oružje. Ne za demonstrante već za specijalni tim iz Crne Gore. Tražio sam mu da kupi oružje i da se to prebaci za Crnu Goru”.
“Rekao sam mu da kupi 50 kalašnjikova, 50 pištolja i što više municije. Pare nijesu problem. Dao sam mu 15 hiljada eura i apoenima po 500 eura… On je bio dobar sa Predragom Bogićevićem i tražio sam da me sa njim poveže, što je on obećao da će da uradi”, rekao je Sinđelić.
“Inače, od Edija sam dobio četiri puta po 25 hiljada eura i dva puta po 50 hiljada. Sve sam to potpisao i sve sam pravdao. Sav viša koji je ostao poslije propasti izdaje, ja sam predao”.
Poslije toga, Ediju je pomenuo Bratislava Dikića, ali njega je više zanimao Paja. Takođe je pomenuo da je od Paje tražio da zakaže susret sa Predragom Bogićevićem.
“Tada sam prvi put primijetio da nešto nije kako treba. Čini mi se da sam vidio tri čovjeka koji su kao nešto fotografisali. Međutim, pojavio se još jedan čovjek koji je nosio profesionalni fotoaparat. Sad da ga gledao, rekao bih da je neki engleski turista. Kako je on prišao i slikao tu trojicu, oni su se sklonili, a prišao je meni i Ediju. Nijesam znao da ima nešto s Edijem. Pozdravio me je na ruskom. On je bio neka vrsta Edijeve pratnje, nije neki šalabajer. Edi mi je rekao da nastavim da radim kako radim i da ga izvještavam”, kaže Sinđelić.
Pošto mu se Paja nije javljao, krenuo je kod Dikića u Niš.
“Njega nijesam poznavao lično. Mi nijesmo prijatelji. Ali sam bio prijatelj na Fejsbuku sa njim. Nijesmo imali direktnih kontakata, osim onih komentara po Fejsbuku. Znao sam da je pod pratnjom policije jer je bivši general srpske Žandarmerije. Rekao sam da treba da se vidimo da mu dam gusle na poklon. Poenta je bila da izvučem broj telefona. I ja sam mu se obratio i poslao mu poruku o tom sastanku. Međutim, Dikić mi je rekao da uvee mogu da se vide. Sastanak smo ugovorili na trgu, šetalištu u centru”.
Potom mu se predstavio i rekao da nema gusle koje želi da mu pokloni.
“Nijesam odmah htio da mu iznesem opasne prijedloge. Vodili smo običan razgovor… A, onda sam mu pomenuo izbore u Crnoj Gori, i da ne bi bilo loše da se ode tamo. Nije bio posebno zainteresovan, ali je rekao da bi išao u Crnu Goru da se liječi alternativnim metodama. I, rekao mi je da bi htio da ide pod Ostrog, ali nije znao hoće li krenuti na put jer loše stoji i finansijski i zdravstveno. Tada sam mu rekao da sam ja momak iz niškog zatvora koji je digao pobunu koju je Dikić ugasio”, ispričao je Sinđelić.
Zatim mu je dao broj telefona da bi se kasnije čuli, ali mu nije predočio sav plan jer je Dikić bivši policajac.
“Prilikom odlaska, zamolio sam ga da me isprati do vozila. Pošto se žalio da mu je mala penzija, u šaku sam mu ugurao 500 dolara. Mislim da nije povjerovao da sam mu dao novac. Nikakvu poruku u narednom periodu od njega nijesam dobio u kojoj bi me pitao zašto sam mu dao novac”, ispričao je Sinđelić.
Zatim mu se, narednih dana, javio Paja.
“Brate, riješeno je ono. Hitno moramo da se vidimo”, rekao mi je Paja.
“Odmah mi je rekao da kasno uveče mogu da se vidim sa Predragom Bogićevićem”.
Pošli su za Beograd u Army shop.
“Paja se začudio šta sve ima. Njemu sam rekao da izabere što hoće od opreme da bi kao pravi vojvoda zablistao. I, on je otišao da odabere. U međuvremenu ja sam, da Paja ne vidi, uzeo opremu koju su mi utovarili”.
11:05
Pauza zbog tehničkih problema.
11:49
Suđenje nastavljeno.
“Paja je bio voljan da izgura stvar do kraja, a rekao sam mu da Bogićevića treba uvesti u priču, ali da ne smije odmah da mu pominje oružje”, rekao je Sinđelić.
Bogićević im se javio i rekao da mogu oko 23h da se vide na autoputu ka Kragujevcu.
“Izbjegavao sam da se krećem autoputem zbog kamera, ali zbog same situacije da se srijećemo kasno, odlučio sam se za autoput. Stigli smo malo prije Bogičevića. Isključili smo se sa autoputa i sjeli u restoran čijeg mena sad ne mogu da se sjetim. Bogćević je malko poslije nas stigao”, rekao je Sinđelić.
“Izložio sam mu osnovne stvari, ono što je Edi rekao da treba da znaju te vođe grupa koje treba da krenu ka Crnoj Gori. Mnogo je ispitivao, ali nijesam htio da mu kažem šta će da se desi nakon što demonstranti uđu u Skupštinu. On se bojao hapšenja, ali sam mu objasnio da DF ima ljude iznutra”.
I Bogićević mu se, kako kaže, žalio na finansije i rekao da se jedva organizovao oko skupova na Ravnoj Gori.
“Dao sam mu dvije i po hiljade eura, a pošto obaviš razgovore sa grupama ljudi, zovi me. Nemoj svašta da pričaš telefonom. Razišli smo se tu. Ja sam krenuo da odbacim Paju. Jer, taj koji ga je doveo je isto s Kosova i on je krenuo ka nama. Ostavio sam ga u Zaječaru, ali ne znam ko je lice koje je došlo po Paju”, kaže Sinđelić.
Sljedeći susret je bio sa Edijem kom je Sinđelić prenio sve što se u međuvremenu desilo.
“On je tražio da se srijećemo po pustim parkinzima i napuštenim objektima u Smederevu”, objasnio je Sinđelić.
“Imao sam plan da konraktiram Zavetnike. Viđao sam po internetu da imaju dosta kontakata sa ostalim desničarskim pokretima u Srbiji. Shvatio sam da je dosta aktivan Nemanja Ristić koji mi je bio prijatelj. Ranije smo na Fejsbuku razmijenili brojeve. Ništa nijesam radio bez saglasnosti Edija”, kaže on.
Sa Ristićem se, kaže, prvi put sreo kod benzinske pumpe ka Adi Ciganliji.
“On je došao kasno nekim terencom… nijesam ni stogao da mu kažem onoliko koliko mogu, a Ristić meni priča da sve zna šta će da bude. Pitao me je zašto da šaljem ljude kad je tamo sve završeno. On je počeo da priča stvari o kojima ne znam ništa. Šta mi je bilo čudno? Edi ne poznaje Ristića, ali je znao ko su Zavetnici i opisao ih je kao dobre. Međutim, Edi priča o specijalcima, agentima… Edi da znam nije imao veze sa tim službama… Shvatio sam da nema svrhe jer je znao da će prevrat da se desi. Pričao je da mogu da ubiju Đukanovića… Ja sam ga pitao da li bi mogao da vidi sa Zavetnicima da se pošalje neki broj ljudi da odu u Crnu Goru. Ispalo je da je to neko njihovo vođstvo već to planiralo. Rekao mi je da će da razgovara sa odborom u Beogradu. Pošto mi je bio sumnjiv, nijesam htio da mu dam veliku količinu novca. Prvi put sam mu dao oko 2.000 eura i oko 500 dolara”, navodi Sinđelić.
Poslije toga, Sinđelić se ponovo vidio sa Dikićem.
“Tada sam mu opširnije rekao o čemu se radi. Rekao mi je da će najvjerovatnije da ide za Crnu Goru, ali i dalje nije znao hoće li ići na skup. Ja sam mu rekao da on kao poznata ličnost treba da se pojavi jer bi mogao da reaguje. Tako sam ga naveo da pomisli da bi DF trebalo da uđe u Skupštinu. On je počeo da se zanima i da se raspituje oko svega. Rekao sam mu da će doći druge organizacije iz Srbije. Sve pominjem, osim oružja. Postepeno sam mu pričao plan… dao sam mu 5.000 eura i dogovorili smo se ponovo da se vidimo”, dodao je Sinđelić.
12:06
Sudija je ponovo opomenula Mandića da se ne smije.
“Ja ne mogu da se ne smijem”, odgovorio je on.
Sinđelić nastavlja svjedočenje.
Priča o ponovnom susretu sa Pajom u Kosovu.
“Našao je kalašnjikove, 50 pušaka, ali pištolje nije mogao da nađe. Od municije je imao oko 3.000 metaka. Rekao je da 450 eura po kalašnjikovu. Znao sam da me je ‘zavrnuo’. Nema šansi da toliko košta puška. Osim toga, primijetio sam da me prate vozila kojih nije bilo”, dodao je on.
Potom je primijetio da ih neko fotografiše, pa su se sklonili i onda je Paji dao još 15.000 eura.
Kasnije mu se javio Bogićević s kojim se dogovorio da se vidi u mladenovačkom restoranu u Laškom Polju.
“Dok sam s njim pričao, zvao me je Ristić da se hitno vidimo. On je htio nekog kuma da mi šalje i po njemu da mu dam pare. Objasnio sam mu da ću kasnije ja da dođem i da se nađemo na istom mjestu. On mi je rekao da je kontaktirao 20 – 30 odbora. S druge strane, Bogićeviću sam dao 15.000 eura. Rekao sam mu ako mu još što zafali da me zove. Nikakvo pitanje nije postavljao”, kaže Sinđelić.
Zatim je otišao prema Ristiću.
“On je odmah počeo da pije i da priča svakakve gluposti. Našao je još ljudi i treba mu još novca. Dao sam mu ukupno blizu 10 hiljada, a poslije 16. oktobra je dobio još oko četiri hiljade”, dodaje Sinđelić.
“Ustade čovjek i pobježe odatle”, kaže on.
Edi, kako kaže, nije postavljao pitanja oko novca.
“Ovih potrošenih dvjesta hiljada eura i 10 hiljada dolara… mislim milion da sam mu tražio da ne bi pravio problem. Cilj je bio da se plan ostvari sad ili nikad”, najavio je Sinđelić.
Takođe, ni Edi ni Sinđelić nijesu imali sumnje u Dikića.
“Jer već je uzeo novac, i da je htio da me prijavi već bih bio uhapšen”.
“Neka taj Paja pošto je našao oružje neka tajno prebaci oružje, a da se Dikić organizuje da vodi računa o ljudima na skupu. Telefon koji ude dat Paji ipak bude dat Dikiću jer je on sposobniji i ugledniji. A, onda mu naknadno obrazložiti za šta će ga koristiti. Ja sam Dikiću oko ljudi objasnio na sastanku. Tada sam mu rekao da će lideri DF-a ući u Skupštinu… bez pominjanja oružja i bez pominjanja specijlnog tima koji će krenuti na policiju. On je to prihvatio bez ikakvih problema… Dao sam mu 10.000 eura”, kaže Sinđelić.
Dodaje da mu je dao riječ da nema sile da će ga ostaviti.
“Ja vodim računa o ljudima koje sam angažovao. Ovi ljudi koji su uhapšeni, uhapšeni su zbog mene. Da ih nijesam zvao, oni ne bi krenuli”, dodao je on.
Dikića je, kaže Sinđelić, zanimalo kako će da komunicira s ljudima.
“Rekao sam mu da ću narednih dana to da riješim. Doći će Paja da ti preda i nema nikakvih problema”, kaže Sinđelić.
“Ja nijesam htio da mu preciziram hoću li i ja biti u Crnoj Gori. Kako se, s kim i gdje prebacio u Crnu Goru – ja ne znam”, navodi on.
Sinđelić je objasnio da ga je potom pozvao čovjek iz Ravnogorskog pokreta i da je shvatio da ga je Bogićević uputio jer je malo ljudi imalo broj na koji ga je kontaktirao i da je tom čovjeku dao 12 hiljada eura.
“Velimirović je već prebacivao ljude u Crnu Goru. Rekao sam mu kad završi sve što treba, da vidi i za prebacivanje opreme. Edi mi je rekao i da Paja mora da prebaci specijalne telefone. On je došao kod požarevačke rampe. Isključili smo se sa puta, i predao mu telefone. Jedan od telefona je Edi meni dao, sa oznakom broj devet. Telefon s brojem deset je trebalo da bude predat nekom čovjeku iz DF-a poslije 23h. Rekao sam mu da smije da zove sa desetke, ali samo mene koji sam bio broj deset. Broj šest nije smio da zove. To je bio Edijev broj. Njega bi smjeli da zovu nakon 23h, kad nastanu problemi. Ukoliko bi policija otkrila oružje ili uhapsila nekoga, i ako bi pronašli taj skremblovani sistem, samo tako ne bi bilo kompromitovani… Edi je sve vrijeme preko drugog telefona razgovarao s nekim u Crnoj Gori, bio je obaviješten”, kaže Sinđelić.
“Edi me je pitao koliko je sigurno da je Paja zaista kupio oružje zbog čega mi je tražio da Velimirović slika oružje”, dodao je Sinđelić.
“Paja mi je pokazao fotografije iz telefona. Na fotografijama je bila gomila kalašnjikova u nekom sanduku… Poslije je potvrdio da je prebacio oružje… Tada nijesam znao da igra za policiju da mi namjesti”.
Paja mu se žalio da ne može da dobije Dikića.
“Ja sam ušao na Fejbuk i bio je online, a kako – ne znam. Obratio sam mu se u šiframa i pitao ga šta mu je sa brojem telefona… Trebalo je da mu, po promijenjenom planu, predam ključeve od oružja, ali da ne zna da je to oružje”.
Dogovor je bio da se Paja i Dikić nađu u tržnom centru u Podgorici.
“Uspjeli su da su se čuli i da Dikić dolazi da to preuzme. Rekao sam Paji da se vrati za sve ostalo čim mu preda ključeve… Međutim, oni su 20 minuta bili blizu, ali da se ne prepoznaju… Na kraju su se sreli i mislim da je Paja tek tada ukapirao ko je Dikić… Dikiću sam rekao da ode da smiri ljude koji su sa Velimirovićem i da ne prave gluposti”, rekao je Sinđelić.
“Nakon tog susreta kod tržnog centra više me ni Paja ni Dikić nijesu javljali… Ispada da su sve telefone isključili… Ja sam čekao i čekao, a sljedeća informacija koju sam čuo od Edija a i medija, to će biti da je neka teroristička grupa uhapšena u Podgorici. On je došao na pusti parking. Ni meni nije bilo jasno šta se dešava. Izgledalo mi je da Edi ima više informacija. Bio je izuzetno ljut i bijesan. Sa njim je bio još jedan čovjek, ali nije prilazio. Pitao me je gdje je oružje. Ja sam mu rekao da to zna Paja i da je ključ trebalo da da Dikiću. On mi je rekao da je Paja uhapšen i da ih je izdao. Silio me je da uspostavim kontakt sa ljudima koji su ubačeni u Crnu Goru. On je tada rekao da će tog Paju ubiti”.
Sinđelić dodaje da ga je Edi pitao može li da nađe specijalca i nekoga ko umije da radi sa eksplozivom.
“Rekao sam mu da ne mogu da krenem niti da mogu takvo nešto da sprovedem u djelo”.
Edi je, kako dodaje, silio da se plan sprovede do kraja na dan izbora 16. oktobra.
“Edi mi je objasnio da neće da izvede ljude bez oružja. Ja nijesam mogao da saznam gdje je oružje, jer je samo Paja imao dodir sa njim, Edi mi je rekao da, bar 500 ljudi mora napravi neki nered. Osim toga, tražio je da se dva čovjeka pošalju u Podgoricu u prostorije DF-a. Tu je trebalo da se baci Molotovljev koktel… Poenta je da se napravi buka ispred kancelarija DF-a. To bi bilo snimljeno kao da je neko od Milovih ljudi napao. Tamo sam poslao Miloša Jovanovića kom sam dao 500 eura”, kaže Sinđelić.
13:00
Sudija Mugoša upozorila je Milana Kneževića da ne jede bombone tokom suđenja.
“Sud ne jedne ni pije, pa nećete ni vi”, rekla je Mugoša, a Knežević je uzvratio da nije ni jeo ni pio, ali i da ne zna gdje to piše u ZKP-u.
Sinđelić dalje tvrdi da je Edi od njega tražio da pošalje nekog u Crnu Goru da zapali prostorije Demokratskog fronta, kako bi izgledalo da je to uradio režim. Kaže da je za to angažovao Miloša Jovanovića i da se 16. oktobra sreo sa Nemanjom Ristićem i da je tada bio u društvu sa Jovanovićem.
Navodi da je išao u agenciju koja se bavi obezbjeđenjem i da je htio da uđe u Crnu Goru i da proba da ljude izvuče iz zatvora, a da angažuje ljude iz obezbjeđenja da idu sa njim i da je tražio gazdu agencije, ali da nije bio tu i da je tražio da dođe na Kopaonik da razgovaraju o tom poslu, i da je zbog toga odustao.
13:17
Sudija je kaznila advokata Dražena Medojevića sa 500 eura zbog nepoštovanja suda.
“Vi nas ne poštujete”, odgovorio je advokat.
Sinđelić je nastavio davanje iskaza.
On kaže da je neko pokušao da ga ubije na Avali i da sumnja da su živi ljudi iz Rusije sa kojima je sarađivao.
“Da se nisam predao bio bih ubijen, ali nisu htjeli da mi kažu od koga. To su mi rekli ljudi iz BIA-a. Zato mislim da te ljude neko štiti, tu mislim na ljude iz Demokratskog fronta… Onda je došao kod mene tužilac Saša Čađenović, nije mi izgledao ozbiljno, bio sam neprijatan prema njemu. Svašta sam mu rekao, vrijeđao sam ga”, kaže on.
Dodaje i da im je rekao da će doći da svjedoči u Crnu Gori, ako mu oni garantuju bezbjednost, jer je htio da optuži ljude koji su izdali cijelu priču.
13:30
Sinđelić tvrdi da mu je neko od prisutnih u sudnici rekao da će mu *** majku.
Sudija je naložila da se kasnije pregleda i presluša snimak.
Govoreći o posljednjem susretu sa Edijem na Kalemegdanu, on je rekao da mu je Edi rekao da je sve u redu, da nije strašno što nijesu našli oružje.
“Rekao je da ljude treba vaditi iz zatvora, da se angažuju jaki branioci. Edi je rekao da je nekom muftiji iz islamske zajednice uplaćen novac preko Kadirova i da će se formirati vlada sa Demokratskim frontom u njoj. Činjenica je samo da je DF mogao da nas izda, zato sam ovjde… Čak mislim da su sarađivali i sa nekim zapadnim zemljama. Sve rade da bi izbjegli krivičnu odgovornost i zadržali novac koji su uzeli”, rekao je on.
13:46
Sudija je udaljila Mandića i Kneževića sa saslušanja.
Razlog je to što je Knežević rekao Sinđeliću da “ako ovaj šljam nastavi da govori to što govori, dobiće po vratu” , a Mandić ga je nazvao “brabonjkom koji je ubio čovjeka u Hrvatskoj”.
Knežević je, takođe, uvrijedio glavnog specijalnog tužioca riječima “Isti ste Milivoje ljudi i ti i on”.
13:53
Sinđelić je ponovio da je neko pokušao da ga ubije na Avali u “klasičnoj sačekuši”. Ističe da mu je Edi, tokom sastanka na Avali, nudio da otputuje s njim u Moskvu gdje mogu da mu završe promjenu identiteta itd.
“Da sam bio nečovjek mogao sam istog trenutka da odem. Za mnom nije bila raspisana potjernica ni kad sam došao u Crnu Goru”, rekao je on.
Sinđelić je rekao da je sav dokazni materijal predao tužilaštvu.
“Opremu nije trebalo da koriste uhapšeni ljudi, već specijalni tim nakon 23h”, rekao je on.
Šta je trebalo da rade poslije 23h, Sinšelić tvrdi da ne zna.
“Ali, na jednom sastanku u Moskvi vidio sam spisak od 10 – 15 ljudi za koje kažu da su kriminalci u Crnoj Gori. Nijesam posebno obraćao pažnju, ali sam vidio ime i prezime Brano Mićunović. Pitao sam je li on političar, a oni su mi rekli da je kriminalac. Poenta za te ljude je da ih pogledamo jer bi mogli da stanu na Milovu stranu i napadnu demonstrante”, rekao je Sinđelić.
Šta znamo da je Sinđelić rekao do sad?
Ključni svjedok je 20. marta u dvanaestočasovnom saslušanju pred specijalnim tužiocem Sašom Čađenovićem otkrio je uloge i zadatke ljudi sa optužnice koji su pripremali izazivanje nereda u glavnom gradu, sve s ciljem da se trajno destabilizuje država i spriječi ulazak u NATO.
Sinđelić je u prvom iskazu rekao da je plan kriminalne organizacije bio da čak 500 ljudi, aktivista raznih srpskih patriotskih udruženja, iz više pravaca, uđe u Crnu Goru i učestvuje u akcijama kojima je trebalo da se, masovnim nasilnim demonstracijama, destabilizuje vlast i svrgne s vlasti tadašnji premijer Milo Đukanović.
Kompletnu akciju, kako je rekao, osmisli su ruski državljani Eduard Šišmakov (koristio je tokom boravka u Srbiji pasoš na prezime Širokov) i Vladimir Popov. Rusi su Sinđeliću povjerili glavnu operativnu ulogu. Sastanci Sinđelića i agenata ruske kontraobavještajne uprave GRU održani su u Moskvi i Beogradu.
Prema navodima svjedoka saradnika, Šišmakov je bio ključni igrač cjelokupne operacije i on je diktirao red poteza koje treba preduzeti da bi se „sa vlasti svrgnuo tadašnji premijer“.
Akcijom ispred Skupštine, prema riječima srpskog državljanina, trebalo je da rukovodi političar Demokratskog fronta koji dobro govori ruski. Njemu je trebalo da bude uručen kriptovani telefon, a za predaju je bio zadužen bivši šef srpske žandarmerije, Bratislav Dikić, koji je ranije pred sudom negirao krivicu.
Sinđelić je kazao i da je rukovodstvo DF-a, prilikom posjeta i razgovora u Moskvi, insistiralo da se na dan parlamentarnih izbora „mora povesti oružana akcija, jer se drugačije ne može srušiti režim Mila Đukanovića“.
Sprski državljanin je bio decidan da bi proteste trebalo da organizuje Demokratski front. Oružje je, kako je tada naveo, bilo namijenjeno za „specijalni tim“ Edijevu grupu, ali sa njima ljudi iz Srbije nemaju nikakvu vezu.
On je saopštio i koliko su optuženi Predrag Bogićević, Nemanja Ristić, Mirko Velimirović i Bratislav Dikić dobili novca za uloge koje su im dodijeljene.
Za sada nije poznato da li će ovaj svjedok saradnik Specijalnog državnog tužilaštva u Višem sudu biti saslušan po još jednom osnovu, a to je crvena Interpolova potjernica iz Hrvatske, čiji su pravosudni organi zatražili njegovo izručenje. Zamolnica se nalazi na stolu sudije za istrage, i postoji vjerovatnoća da će po tom osnovu, nakon svjedočenja, biti obavljeno i saslušanje. Sinđelić je u Hrvatskoj osuđen na 21 godinu zatvora zbog ubistva farmera 2012. godine.
