“Ostvareni procenat ukazuje na umjeren do dobar nivo realizacije na ukupnom nivou, uz značajne razlike između pojedinih institucija”, navodi se u izvještaju.

Naime, izvršna vlast je do kraja juna 2025. godine realizovala 53,7 odsto od predviđenih 229 aktivnosti, s tim što je stepen efikasnosti u realizaciji značajno varirao u pojedinim poglavljima, preciznije resorima koji su za njih bili zaduženi.

Do kraja godine, broj obaveza je narastao na 406, od kojih je završeno 257.

Grafikon realizacije strategije po poglavljima–

“Nakon konsolidacije obaveza koje se ponavljaju u više pregovaračkih poglavlja, bez dupliranja akata, identifikovane su 354 jedinstvene obaveze, od kojih je realizovano 225, odnosno 64 odsto”, ukazuju iz Vlade.

Povezani članci

Politika

Od Crne Gore će se tražiti puna implementacija obaveza, sprečavanje nazadovanja i nastavak reformi

Politika

Đurović: Društvena kohezija u Crnoj Gori oslabila, „super-lijepak“ i spas je zatvaranje pristupnih pregovora

Politika

Vlada Crne Gore sa prošlogodišnjih 92 odsto ispunjenih obaveza prema EU spala ove godine na 65 odsto

Konkretno, od potrebnih 325 zakona i podzakonskih akata, završeno je 189, ili 58 odsto, dok je od 81 planiranog strateškog dokumenta realizovano 68, odnosno 84 odsto.

Institucije

Crna Gora je u 2026. godinu ušla sa čak tri resora odnosno institucije kod kojih nije registrovan završetak niti jedne planirane aktivnosti. Riječ je o kabinetu potpredsjednika Vlade za politički sistem, pravosuđe i antikorupciju Moma Koprivice (Demokrate), Ministarstvu sporta i mladih na čijem je čelu doskoro bio Dragoljub Šćekić (nekadašnji član Socijalističke narodne partije), te Ministarstvo turizma kojim rukovodi Simonida Kordić (Nova srpska demokratija).

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vladimira Jokovića (SNP) je učinak popravilo sa 34,6 na 39 odsto, te Ministarstvo pravde Bojana Božovića (PES) sa 33,3 na 40 odsto. Ministarstvo ljudskih i manjinskih prava Fatmira Đeke (Albanski forum) je sa 44,4 palo na 40 odsto, a Ministarstvo saobraćaja Maje Vukićević (Demokratska narodna partija) sa 90 odsto pala na samo 47 odsto ispunjenih obaveza.

Više od pola realizovanih planiranih aktivnosti zabilježeno je kod Uprave za bezbjednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove i Agencije za civilno vazduhoplovstvo. U toj grupi je i Ministarstvo kulture i medija Tamare Vujović (Demokrate) koje je od nule stiglo do 55 odsto ispunjenih obaveza, dok je Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalnog dijaloga Naide Nišić (PES) sa 57,1 palo na 50 odsto.

Visok stepen završetka posla sa više od 75 odsto realizovanih aktivnosti imalo je sedam ministarstava. Najbolje u toj grupi je Ministarstvo finansija Novice Vukovića (PES) koje je sa 59,4 odsto u junu stiglo do 93 odsto na kraju godine. Ministarstvo energetike i rudarstva koje vodi Admir Šahmanović (BS) je sa 14,3 odsto stiglo na više od 80 odsto završenih obaveza. Ministarstvo ekonomskog razvoja Nika Đeljošaja (AF) je sa visokih 95,2 odsto palo na 68 odsto obavljenog posla. Obaveze Ministarstva ekologije, održivog razvoja i razvoja sjevera Damjana Ćulafića (Demokrate) su sa 46,2 stigle do 68 odsto ispunjenosti, a slično je i sa Ministarstvom unutrašnjih poslova njegovog stranačkog kolege Danila Šaranovića koje je od 47,1 stiglo do 68 odsto. Ministarstvo prosvjete, nauke i inovacija Anđele Jakšić-Stojanović (PES) je „pokvarilo prosjek“ sa 86,7 na 78 odsto, dok je realizacija Ministarstva pomorstva Filipa Radulovića (PES) bila 75 odsto.

Na samom vrhu piramide uspjeha sa potpuno završenim obavezama su Centralna banka Crne Gore, Državna revizorska institucija, Fond za zdravstveno osiguranje Crne Gore i Revizorsko tijelo. Od ministarstava su na listi resor odbrane koji vodi Dragan Krapović (Demokrate), koji je na kraju juna je bio sa 62,5 odsto uspjeha. Tu je i Ministarstvo prostornog planiranja, urbanizma i državne imovine Slavena Radunovića (NSD) koje je popravilo svojih 75 odsto, kao i Ministarstvo vanjskih poslova Ervina Ibrahimovića (Bošnjačka stranka) koje je imalo 80 odsto završenih obaveza. U istoj kategoriji je još Ministarstvo zdravlja, kojim rukovodi Vojislav Šimun (Pokret Evropa sad), koje je sredinom godine imalo samo 20 odsto realizovanih aktivnosti.

Među podacima se nijesu našli oni o eventualnim zadacima kabineta četiri potpredsjednika Vlade: Alekse Bečića (Demokrate) za bezbjednost, odbranu, borbu protiv kriminala i unutrašnju politiku, Budimira Aleksića (NSD) za obrazovanje, nauku i odnose sa vjerskim zajednicama, Filipa Ivanovića (PES) za vanjske i evropske poslove i Miluna Zogovića (DNP) za infrastrukturu i regionalni razvoj. Isto važi i za ministre javne uprave Maraša Dukaja (AF), socijalnog staranja, brige o porodici i demografije Damira Gutića (BS), javnih radova Majde Adžović (PES), ministra regionalno-investicionog razvoja i saradnje sa nevladinim organizacijama Ernada Suljevića (BS) i njegovog stranačkog kolege Mirsada Azemovića zaduženog za dijasporu, te ministra bez portfelja, zaduženog za odnose sa Skupštinom Crne Gore Milutin Butorović (PES).

Na listi, očekivano, nije ni ministarka evropskih poslova Maida Gorčević (PES) koja se protekle godine u više navrata pokazala u kriznim situacijama tokom brojnih pregovora i zatvaranja poglavlja.

Zakoni

Prema Vladinim podacima, dva poglavlja nijesu imala uticaja na prosječnu stopu realizacije zakonodavnih aktivnosti od 58 odsto za sva poglavlja: 7 – Pravo intelektualne svojine i 25 – Nauka i istraživanje, jer za njih nijesu ni bile predviđene.

U čak tri poglavlja, 10 – Informatičko društvo i mediji, 20 – Preduzetništvo i industrijska politika i 31 – Vanjska, bezbjednosna i odbrambena politika nije ispunjena niti jedna obaveza.

S druge strane, potpuna realizacija zabilježena je u poglavljima: 2 – Sloboda kretanja radnika, 4 – Sloboda kretanja kapitala, 6 – Pravo privrednih društava, 9 – Finansijske usluge, 16 – Porezi, 17 – Ekonomska i monetarna unija, 18 – Statistika, 22 – Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata, 29 – Carinska unija i 33 – Finansijske i budžetske odredbe.

Značajni napredak, ali i dodatni rad očekuje se za poglavlja: 3 – Pravo osnivanja preduzeća i sloboda pružanja usluga, 5 – Javne nabavke, 15 – Energetika, 28 – Zaštita potrošača i zdravlja, 30 – Vanjski odnosi gdje je stepen ispunjenosti veći od 70 odsto.

Srednja stopa realizacije između 40 i 70 odsto karakteriše poglavlja: 1 – Sloboda kretanja robe, 12 – Bezbjednost hrane, veterinarstvo i fitosanitarni nadzor, 13 – Ribarstvo, 14 – Saobraćajna politika, 19 – Socijalna politika i zapošljavanje, 24 – Pravda, sloboda i bezbjednost, 26 – Obrazovanje i kultura, 27 – Životna sredina i klimatske promjene i 32 – Finansijski nadzor.

Niska, ali ipak registrovana aktivnost je u poglavljima. 8 – Konkurencija, 11 – Poljoprivreda i ruralni razvoj, 21 – Transevropske mreže, 23 – Pravosuđe i temeljna prava.

Strategije

Kada je riječ o obavezama po pregovaračkim poglavljima, a tiču se strateškog planiranja u različitim oblastima koja su se našla u Programu pristupanja za 2025. godinu, visoki stepen realizacije od 84 odsto potvrđuje da većina institucija zna svoje obaveze na putu ka EU.

No, tome sigurno nijesu doprinijeli rezultati u sljedeća tri poglavlja: 1 – Sloboda kretanja robe, 13 – Ribarstvo i 22 – Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata u kojima nije ispunjena niti jedna obaveza.

Čak 14 poglavlja je na kraju prošle godine imalo u potpunosti završene strateške obaveze. To su poglavlja: 2 – Sloboda kretanja radnika, 3 – Pravo osnivanja preduzeća i sloboda pružanja usluga, 5 – Javne nabavke, 7 – Pravo intelektualne svojine, 10 – Informatičko društvo i mediji, 11 – Poljoprivreda i ruralni razvoj, 17 – Ekonomska i monetarna unija, 18 – Statistika, 21 – Transevropske mreže, 26 – Obrazovanje i kultura, 28 – Zaštita potrošača i zdravlja, 30 – Vanjski odnosi, 31 – Vanjska, bezbjednosna i odbrambena politika i 32 – Finansijski nadzor.

Visoki stepen realizacije strateških obaveza Vlada bilježi za poglavlja: 14 – Saobraćajna politika (80 odsto), 15 – Energetika (75 odsto), 19 – Socijalna politika i zapošljavanje (75 odsto), 20 – Preduzetništvo i industrijska politika (80 odsto) i 24 – Pravda, sloboda i bezbjednost (80 odsto).

U zoni poglavlja gdje će morati još mnogo da se radi, nalaze se: 23 – Pravosuđe i temeljna prava (67 odsto), 27 – Životna sredina i klimatske promjene (67 odsto), te 25 – Nauka i istraživanje (50 odsto). Uz to, bilo je i onih za koje se nije zahtijevala takva priprema, a to su: 4 – Sloboda kretanja kapitala, 6 – Pravo privrednih društava, 8 – Konkurencija, 9 – Finansijske usluge, 12 – Bezbjednost hrane, veterinarstvo i fitosanitarni nadzor, 16 – Porezi, 29 – Carinska unija i 33 – Finansijske i budžetske odredbe.

Podsjećamo, na Međuvladinoj konferenciji održanoj sredinom decembra zatvorena su poglavlja 3, 5, 7, 10 i 11. Uz to, za ponedjeljak je najavljeno zatvaranje Poglavlja 32 – Finansijski nadzor. S obzirom na to, podaci Vlade ukazuju da u ovom trenutku imamo spremno još osam poglavlja koja bi uskoro mogla da imaju isti ishod.

S obzirom na to da je samo 11 mjeseci ostalo do roka koji je crnogorska vlada sama sebi dala da zatvori sva pregovaračka poglavlja – a EU i njene institucije to podržale – većina ministarstava imaće pune ruke posla do 2027. godine.