Sava Kovačević se podigao, viknuo “Ajd’, napred, drugovi!” i u tom trenutku ga je pogodio mitraljez. Pao je mrtav na deset metara od mene. Ovako, za “Novosti”, priča Vasilije Kraljević (98), poslednji živi svedok i učesnik čuvene Bitke na Sutjesci. Penziju je dočekao kao pukovnik, nosilac Partizanske spomenice.
Ponosan, hrabar i častan, zaslužio je duboku starost.
Danas, mirne dane provodi u predgrađu Beograda u jednom domu.
Rado je prihvatio da razgovara za “Novosti”, prebirajući po pamćenju i oživljavajući stare scene, na trenutak preteške da ih pretvori u reči.
“Moj bataljon je bio prethodnica, Drugi bataljon Pete crnogorske brigade, čiji komandant je bio Sava Kovačević“, priseća se Kraljević, odmotavajući uspomene sloj po sloj.
“Njemci su se ukopali, svaki grm koristili kao masku. Podigli vatru, na svakom koraku nas je čekala. Nisi mogao ništa“.
Sava je poginuo pored njega, kao i većina saboraca.
Oni preživeli pokušali su da se povuku… I krenuli ka Sutjesci.
Nemci su stizali sa svih strana, ali Kraljević i njegovi drugovi su poznavali svaku jarugu i kamen pod nogama. Danima su lutali do ponovnog susreta.
Neprijatelji su bili ispred njih, mnogo jači. Odlučili su da krenu nazad.Ka Nikšiću. Svugde planina, rupe, brda.
“Zauzeli su Vojnik, Čemerno, prostore povezane sa Crnom Gorom. Njemci su sve to držali kao svoje. Nije bilo smisla… A da li je trebalo da mi krenemo napred ili ne to je sada druga stvar“, kaže Vasilije.
Gladni i umorni, uspjeli su ipak da prođu.
“Došli smo do nekog sela. Jedva živi. Zatražili smo kod jednog seljaka malo vode, hrane. Nisu htjeli da nam daju. Jednostavno su nas otjerali“, tom uspomenom pukovnik polako zatvara jedno poglavlje.
To ga vraća još dalje u prošlost, kada je prvi put uzeo oružje – za ustanak 13. jula.
Dočekao ga je upravo u rodnoj kući, u Crkvicama, kod Nikšića.
“Neki Pop iz Vrhovnog štaba bio je tu“, priča Vasilije.
“Čim sam došao, rekao je: “Uzmi pet ljudi, otvori nam put, otjeraj Njemce“. Naredio mi je da uzmem još nekoliko boraca i da se probijemo ka Zelengori.
Na trenutak zastaje.
Polako nastavlja da ređa scene probijanja njemačkog obruča…
“Bili smo bosi. Nemaš opanaka, nemaš ništa“, zadrhtao je glas Vasiliju.
“Izbili smo na brdo gde su Njemci držali obezbeđenje. Nije ih bilo mnogo i otjerali smo ih. Mi smo onda išli naprijed… Međutim, posle 200 metara čekala nas je druga grupa Njemaca u zasedi. Udarili smo u njih, ušančene, kao u zid. Provukli smo se… Ja sam bio zadnji koji se probijao“.
NAJVEĆA VOJNA OPERACIJA
Borbe u okviru Bitke na Sutjesci su trajale od 15. maja do 15. juna 1943.
Do tada, to je bila najveća vojna operacija na prostoru Jugoslavije.
Postala je simbol požrtvovanja i hrabrosti, s obzirom na to kroz kakva iskušenja su borci prolazili na izuzetno teškom terenu. Poginulo je njih više od sedam hiljada.
Peta proleterska crnogorska brigada se borila protiv snaga 7. SS divizije “Princ Eugen”.
Brigada je, u sastavu Treće udarne divizije, 13. juna prešla Sutjesku i pokušala da probije neprijateljev obruč.
U sudaru s jačim snagama, bila je razbijena, kada je i Sava Kovačević poginuo.
Uz velike gubitke,Treća divizija se ipak probila u dolini Sutjeske i uskoro se priključila ostalim jedinicama na Zelengori.
OSLOBAĐANjE BEOGRADA
“Vijest da brigada ulazi u sastav Prve proleterske divizije oduševila je naše borce. U takvom raspoloženju smo stigli pred Beograd. Brzo smo zauzeli Dedinje i dvor, u kojem nam je komandant brigade Savo Mašković izdao zapovjest za napad. Već 14. oktobra 1944. pred ponoć smo se sjurili ka stadionu “Jugoslavija”… Beograd smo oslobodili 20. oktobra, a puškomitraljezac Miladin Petrović, iz Četvrtog bataljona naše brigade, imao je čast da prvi istakne jugoslovensku trobojku sa petokrakom na vrh Palate “Albanija”. Tada sam se rastao od ratnih drugova“, dio je Vasilijevog sećanja objavljenog u listu “Front”, početkom osamdesetih godina.
Preporučeno
Video