Više od 60 ekonomista u otvorenom pismu pozvalo je evropske poslanike da podrže uvođenje digitalnog eura. Evropski savjet već je podržao plan Evropske centralne banke da od 2029. godine uvede elektronski ekvivalent gotovine, ali ostaje pitanje da li će taj predlog na ključnom glasanju dobiti potrebnu većinu u Evropskom parlamentu.
Ekonomisti upozoravaju da bi eurozona mogla izgubiti kontrolu nad sopstvenim novcem i postati još zavisnija od američkih kompanija.Popović navodi da su pozivi i argumenti ekonomista djelimično opravdani, jer u brojnim zemljama eurozone ne postoji nijedna domaća digitalna platna opcija, pa se sistem oslanja na američke kartične šeme – Vizu, Mastercard i PayPal.
“Ovakva zavisnost nosi određene rizike, poput geopolitičkih pritisaka, stranih komercijalnih interesa i sistemskih rizika koji su izvan evropske kontrole”, rekao je Popović.
Njemački odbor za bankarsku industriju ocijenio je planove Evropske centralne banke kao previše složene i preskupe,
“Ni evrospke banke nijesu u potpunosti saglasne sa projektom uvođenja digitalnog eura u obliku koji je predložen Evropskom parlamentu. U praksi, prema tim planovima, građani bi mogli da drže do 3.000 eura u digitalnom novčaniku kod ECB-a, što bi predstavljalo siguran javni novac i, što je važno, bio bi izvan bilansa privatnih banaka”, kazao je Popović.
Banke, naravno, strahuju od gubitka dijela depozita koji trenutno služe kao relativno jeftin izvor finansiranja, dodao je on.
Ipak, Popović naglašava da je digitalni euro samo jedan od alata, ali ne i jedina linija odbrane Evropske unije od zavisnosti od kartičnih giganata, te ocjenjuje da strah nije u potpunosti opravdan.
“Evropska centralna banka dizajnira digitalni euro isključivo kao platno sredstvo, a ne kao investicionu imovinu, što znači da se uvode limiti po korisniku, u iznosu od nekoliko hiljada eura, te da ne postoje kamate na digitalni euro. Takođe, kontrola novca i kontrola platne infrastrukture nijesu isto. Euro kao valuta ostaje pod punom jurisdikcijom Evropske centralne banke, bez obzira na to da li građani plaćaju karticama američkih platnih šema ili putem evropskih aplikacija”, rekao je Popović.
S druge strane, kaže Popović, već postoje evropske inicijative poput SEPA platne šeme, koja se u Crnoj Gori operativno koristi od kraja oktobra prošle godine.
Popović smatra da je evidentna politika slabog dolara, navodeći da je američka valuta dostigla neke od najnižih nivoa u odnosu na euro.
Prema njegovim riječima, već je jasno da postoji politika slabog dolara za koju se opredijelila američka administracija, te da se u narednom periodu može očekivati veoma dinamičan odnos između dvije valute.
Preporučeno
Video